Сваког дана у свету нестане по један језик – како негујемо српски

Да ли кулирате, четујете, бинџујете, радите ли у ејч-ару или сте акаунт менаџер, пи-ар? Можете ли визиткарту или оно што радите у слободно време да преведете на свој језик?

"Ми знамо да је 'ок' – 'у реду', 'добро', 'може', 'важи', али кад треба да се обратимо то је некако краће брже и та СМС комуникација често постаје део усменог језика, што је опасно", рекао је комуниколог Слободан Роксандић.

Док смо стручне изразе преузимали из енглеског језика, углавном без нарочитог труда да их преведемо, у свакодневној комуникацији наше речи смо заменили туђицама.

"Процењује се да српски језик има око пола милиона речи, а знате ли колико користимо просечно? Свега хиљаду и по до две хиљаде речи", објаснио је Роксандић.

Родитељи, школа, медији имају задатак да то промене. Ипак, свако од нас треба да пружи лични допринос.

"Спас језика значи спас идентитета" 

"Очување српског језика посебно долази до изражаја у дијаспори, где спас језика значи спас идентитета", каже Арно Гујон објашњавајући срж овогодишње кампање коју спроводи Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а почела је низом спотова, поводом Дана матерњег језика.

"У години када се спроводи попис становништва у целом региону, чији је један од кључних елемената баш матерњи језик, ми смо желели овом кампањом да подигнемо свест о значају српског језика", рекао је Гујон.

Додао је да је у дијаспори је ипак изазов и проблематика другачија, зато што тамо језик српски представља нит која повезује читаву заједницу.

"Они представљају заправо прави мост између Србије и света и тако што разумеју оба језика и обе културе, што је можда још важније, право богатство које треба да негујемо", истакао је Гујон.

Такав мост из Србије ка свету граде националне мањине којима закон омогућава школовање на матерњем језику у срединама где живе, књиге, штампана гласила, телевизијске емисије.