Бити или не бити за студентске поликлинике, шта о томе мисли др Мила Паунић

Већ дуго се најављује оптимизација здравственог система у Србији. План су направили Министарство здравља и Светска банка. Једна од најављених измена је затварање студентских поликлиника у Србији. Требало би да буду припојени домовима здравља.

Нацрт плана оптимизације поднет је 6. фебруара, а Влада о њему треба да одлучи већ у понедељак.

Ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић каже да је тековина студентских поликлиника позитивна и да је то помогло студентима да имају здравствену негу. Пола студентске популације студира у Београду, то је више од 100.000 студената, додаје Поповићева.

Сматра да није потребно да дође до гашења студентских поликлиника.

Маргарета Смиљанић из СКОНУС-а сматра да је требало је да буду укључени и представници Завода за здравствену заштиту студената. 

Гостујући у "Београдској хроници", докторка Мила Паунић која већ годинама ради са студентима у поликлиници је рекла да их је шокирала вест да ће можда бити угашене студентске поликлинике и сви су били затечени.

Истиче да је процес трајао релативно дуго, а да нико од њих није консултован. Ипак, како каже, неко ко дуго ради у студентској поликлиници – лекари који брину о здрављау студената су најкомпетентнији да говоре о унапређивању тог система.

"Идеја да се споји студентска поликлиника у Београду, Новом Саду и Нишу са домовима здравља није добра, то може да уназади здравствену заштиту студената", истакла је Паунићева.

"У овом тренутку испред Студентске поликлинике могу да одговорно кажем да су најавангардније установе када говоримо о здравственом систему, то је комплетна здравствена заштита за целу једну полулацију, популацију која је дифинисана и годиштем, али и важним моментом студијама, то је специфичан начин живота", каже она.

"Ако имају и школовање које код њих захтева огроман ангажман на факултету, стресан начин живота, више од 60 одсто долази у веће центре и нису са родитељима, одједном треба да буду одрасли то је тешко - за студентску полулацију се препоручује, студије кажу, да је потребно у свим студентским домовима да буду поред лекара и психолози, јер ментално здравље студената је угрожено, будућност је проширивати, а не смањивати", изричита је др Паунић.

Подвлачи да нису добили објашњење од Министарства здравља, али јесу од аутора целог пројекта када је већ представљен и био готов.

Према њеним речима, била је једна посета, разговор који је трајало кратко. "Ми смо рекли да се унапреди – да се направи Унија студентских поликлиника што би био добар модел на нивоу земље", каже она.

Ако имате Завод за заштиту здравља студената Србије то би могло да буде предлог, наша идеја је да помогнемо колегама које су радиле, а нису се довољноп осветиле проблему за студенте, истакла је Паунићева. 

Прелог за унапређење 

Каже да су већ реаговали, све три студентске поликлинике ће дати предлоге. "Ми сутра шаљемо предлог за стварно унапређење", истиче докторка.

Одговарајући на питање где ће да се лечи око 130.000 студената, објашњава да би то било спајање са Домом здравља Врачар, а у питању је општина која има 50.000 становника.

"Замислите још 130.000 студената који треба да се лече са ових 50.000, то је огромно оптерећење. Следећа ствар која је битна је да имамо 90.000 активних картона студената, колико ће се тешко ускадити, дом здравља је место где се се неко лече од рођења до дубоке старости, а имате популацију са огромним бројем", каже она.

Према њеним речима, грешка оних који су радили пројекат је што нису схватили величину популације, нису се дубоко усредсредили како је то у свету, то нису довољно апсолвирали.

"У том пројекту кажу да бисмо волели да имамо здравство као у скандинавским земљама", рекла је Паунићева.

Подсетила је да је Финска скандинавска земља која има најбољи систем здравствене заштите за студенте.