Читај ми!

Српска "долина краљева" – родни крај Светог Саве

У Дежевској долини је, кажу, сваки камен историја. Поред Растка Немањића – Светог Саве – у том крају рођени су и Вукан, Стефан Првовенчани и други Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин, Милутин.

Растко Немањић детињство је провео на очевом двору, који је био стециште најумнијих и најодлучнијих људи из српских земаља крајем 12. века. Управо из Дежевске долине кретале су и идеје и војни походи.

Иако му је отац 1190. године дао на управу Захумље, Растко се одрекао достојанства великог кнеза.

Оно што је Немања урадио за свој народ, објединивши га у јаку државу, Сава као монах учиниће на духовном плану.

"О Светом Сави се углавном говори као о прошлости, као о неком ко је био. Он је и сада актуелан. Свети Сава је млад отишао... Он је принц, данас сви дечаци сањају да буду принчеви... Одрекао се двора, богатства, забаве. Определио са за духовни живот и веру. Није он допринео само цркви, него и медицини, и политици, и свему", објашњава књижевник Мирко Поповац.

На почетку владавине Немањића, двором нису називане само зидине тврђаве.

Претпоставља се да је Стефан Немања у Мишчићу, у Дежевској долини, проводио периоде током којих није ишао у војне походе или бранио границе жупаније.

Анастасија је у тој долини родила све шесторо деце, у дрвеним грађевинама са сламнатим кровом – тако бар каже легенда.

У Дежевској долини ниче нови храм

Недалеко од места где се налазила дворска црква Немањића из прве половине 13. века, где је 1282. године одржан чувени Дежевски сабор, ниче нови храм.

"Нажалост, после тога је тај храм порушен и од тада па све до сада ми нисмо имали храм. Наравно, народ је свестан да је ту био храм, био је свестан да је велика потреба да се храм изгради, и после периода који је иза нас, периода духовне учмалости, успели смо да се уздигнемо и да се градњом храма и сами духовно изграђујемо. Верујем да ћемо успети да се вратимо на пут на којем треба да будемо", каже Иван Јеремић, парох дежевски.

Монаси Симеон и Сава обнављају Хиландар на Светој Гори. Након смрти Симеона, Вукан и Стефан улазе у сукоб, а потом моле брата да мошти оца пренесе у Србију и помири их.

Године 1207. Сава очеве мошти преноси у Студеницу, где започиње велики организациони и духовни рад, па прилагођава Студенички типик, а Студеницу претвара у политички, духовни и културни центар Србије.

Фрескописање први пут бива ћириличко, а не грчким алфабетом.

У том периоду, у Никеји, Сава добија и аутокефалност српске цркве.

уторак, 19. март 2024.
3° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво