Читај ми!

Предратни магацин шабачког трговца одолео зубу времена

Магацин некадашњег богатог шабачког трговца Милана Марковића, сакривен у дворишту централног градског језгра – одолева времену већ скоро век и по. Многи Шапчани и не знају да је магацин за суве шљиве и пшеницу био међу првим приватним спратним објектима у граду.

Са терасе владичанског двора крајем 19. века једино се он могао видети. Између градских приземних кућа издизао је магацин житног трговца Милана Марковића, са преко 300 квадрата, грађен у темељу унакрсном циглом, зидовима од пола метра и обловом грађом.

Од металних врата и прозора до степеништа у магацину у којем су се складиштиле суве шљиве и пшеница, која се извозила преко Саве, ништа није мењано.

"Дрвени под, патос, поткровље исто остало само, што је оронуло, а ове греде све је то долазило преко Дрине јер није било другог превоза, и ове ламперије где се паковала шљива, све је исто", каже праунука Милана Марковића Вера Његић.

После рата магацин је конфискован, мењао је кориснике и власнике и остао непромењен и за реституционално разрешење. Потомци имућног трговца сећају се зелених књига исписаних мастилом и пером и у грам уписиване робе. До магацина и даље води калдрма стара скоро век  по.

"Овде су пролазили камиони са 50 тона и подлога је тако добро урађена да се деформисало врло мало, иако је тада рађено само за шинска кола, какав је квалитет радова био. Овде је била зидана канализација као што је зидана канализација у свим великим европским градовима тог времена, и сад може да се закопа и да се нађу остаци свега тога", објашњава праунук трговца Верољуб Марковић.

Цело двориште Милана Марковића наследио је синовац, потомцима враћене куће, стари магацин на одлуку о власништву и даље чека и пропада.

"Све је било одузето 1968, ја сам живела приватно и гледала своје двориште које је било поплочано", каже Вера.

"То је веза са мојим прецима, ми смо емотивно везани за то. Да сачувамо ту аутентичност, не можемо само да живимо од нових и нових, како ћемо сачувати свој идентитет", сматра Верољуб.

Сачували су потомци у дворишту и стари камен граничник, чинију за воће и решење о повраћају стамбених објеката из 1952. године.

Чувају, кажу, и успомене на некадашње златно трговачко доба, на градску историју. Времену и даље одолева и стари магацин, само сада сакривен међу бројним вишим грађевинама.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво