Читај ми!

Суђење за силовање – мучан процес са неизвесним крајем

Прошлог викенда исповест једне глумице потпуно је променила поглед на филмску индустрију. Милена Радуловић оптужила је једног од најчувенијих професора глуме Мирослава Алексића да је више пута силовао, и то када је имала 17 година. И није била једина. За осам дана списак се проширио на 20 имена, тужилаштво је покренуло истрагу, Алексић је ухапшен. У фази истраге, док сумње тек треба доказивати, ван суднице пресуда је већ донета.

Милена, Ива и још неколико девојака подигле су завесу за почетак једне од најтужнијих представа. Спустиће је судија, али биће до тада још много чинова. Потрајаће. И неће бити нимало једноставно.

"Изузетно је тешко доказати било које кривично дело када прође одређени период. У суштини, у ситуацији када је силовање у питању иначе је тешко доказиво, а као у овој ситуацији где изостају материјални докази. Овде имамо изјаве оштећених и имаћемо вероватно изјаве неких сведока", објашњава саветник за истрагу Стеван Ђокић.

"У сваком конкретном случају време које пролази после извршеног кривичног дела је време које смо изгубили за утврђивање истине, све је теже и теже, али није и немогуће, поготов у оваквим кривичним делима где је људима остаје сам догађај урезан у сећање", каже адвокат Вељко Делибашић.

Кривични законик даје широк спектар могућности - од кривичног дела силовања, противприродног блуда, до блуда злоупотребом положаја где употребе силе нема већ односа жртве и насилника заснованог на ауторитету.

Казне су од једне до 15 година затвора. За свако дело посебна казна, за осуђеног јединствена.

"Мора бити већа од највеће утврђене казне, али мања од укупног збира, с тим да је у нашем законодавству општи максимум 20", објашњава судија Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца.

Сви докази се цене понаособ 

Без доказа о насилном чину, о неоспорним траговима насиља, остаје реч жртве против оног кога оптужује да је насиље учинио.

"У нашем кривичном законодасвтву не постоји формална хијерархија доказа, у смислу да је неки доказ априори значајнији и јачи и има већу доказну снагу, сви докази се цене понаособ", наводи судија Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца.

"Ради се вештачење на више нивоа - ту се проверава да ли је неко склон лагању, да ли постоји конфабулација, прави се тај неки модус операнди се тражи, његов модус операнди, тј.како је он ивршавао тај сексуални деликт и на основу тога ће се вероватно подићи оптужница, односно квалификација дела", Објашњава Ђокић.

Делибашић: Највише посла ће имати тужилац

"Терет доказивања је на тужиоцу, свакако ће највише посла имати тужилац да докаже све оно што тврди, али је свакако највећа одговорност на суду, јер судска грешка може да буде погубна по једну или другу страну", сматра адвокат Делибашић. 

Случај је тек у фази истраге, а јавност и медији већ су на корак од правноснажне опресуде. Искусне судије ће рећи да их занима само оно што је између корица предмета који суде.

Претпоставка невиности прекршена је у готово сваком новинском наслову. Готово увек позивајући се на извор из истраге.

"Може да утиче на сам ток суђења у односу на то како се спрема одбрана. С друге стране, може да утиче и на осуду, као што сада имамо медијски осуду", сматра саветник за истрагу.

Према досадашњој пракси, суђење ће трајати најмање две до пет година. Више од половине изречених казни за дела против полних слобода су испод или мало изнад минималне казне предвиђене законом.

И још један податак који алармира: на сваку жену која пријави силовање, најмање пет се на тај корак никад не одлучи. Од укупног броја пријављених силовања - 40 одсто пресуда не потврди.