Читај ми!

Хранитељска породица, сигурно уточиште и у време епидемије

Од почетка епидемије са великим изазовима сусрећу се и хранитељске породице којих само у Лозници и околини има више од деведесет. У њима тренутно борави 151 дете, а надлежни, кажу, да и поред отежаних услова рада није било чекања на смештај код хранитеља.

Породица Секулић хранитељством се бави већ две године када је у њихов дом дошао једноипогодишњи дечак са здравственим потешкоћама. Од почетка епидемије имали су бројне изазове, али су их успешно превазилазили.

"Проблема је највише било када је реч о здравственој контроли деце која су због короне одлагана, у сарадњи са саветницима који су нам доступни двадесетчетири сата налазили смо решења, водили смо децу приватно, у приватне ординације, јер је наша обавеза и морална дужност да заштитимо и да гледамо интересе који су најбољи за дете," каже хранитељица Сандра Секулић.

У протеклом периоди међу децом на хранитељству у лозничким породицама није било ковид позитивних, а томе је, кажу, допринела велика одговорност хранитеља.

"Ситуација са ковидом је утицала на наш рад, морали смо да смањимо контакт са околином, али са друге стране нас је приближила, породица је била више на окупу и усредсредили смо се на једни на друге, водили смо наравно рачуна о хигијени ту нам је помагао и Центар за породични смештај. Увек су били ту у свако доба да их назовемо за неко мишљење или помоћ ту су", објашњава хранитељица Зора Јанковић.

Хранитељи, али и деца, највећу подршку добијају од саветника у Центру за породични смештај и усвојење. Већ скоро годину дана њихова комуникација се одвија преко интернет платформи, а на терен одлазе само по потреби.

"Од почетка пандемије имали смо четрнаест смештаја где су се поштовали планови контаката, где се поштовала и она процедура око тестирања, значи самих хранитеља, односно деце пре смештаја. Тако да ту није било проблема, имали смо добру сарадњу, и са здрваственим устнововама, и са домовима или центрима за социјални рад, зависи одакле је дете долазио.  Ниједно дете није чекало и у овом периоду имали смо једно усвојење, и један повратак детета у биолошку породицу", наводи саветник у Центру за социјални смештај у Лозници Снежана Ивановић.

Хранитељство је често више од посла, и нема тог новца, кажу, који може да плати љубав и приврженост која се развије између малишана и њих. Због тога и не чуди податак да велики број деце у породицама остаје и након законом предвиђеног рока.