Читај ми!

Сећање на жртве Новосадске рације

У Новом Саду, на Kеју жртава рације, обележена је 79. годишњица најсуровијег злочина у новијој историји ових простора. Мађарски фашисти су у Новом Саду од 21. до 23. јунара 1942. убили више од 1.300 људи, а међу жртвама је било 500 деце.

Обележавању помена код споменика "Породица" на дунавском кеју присуствовао је, између осталих, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, док је врховни рабин Србије Исак Асијел одржао беседу и молитвени помен.

Потом је у име Српске православне цркве молитвени помен и беседу одржао eпископ бачки Иринеј, саопштено је из Града Новог Сада.

Вучевић је истакао да је пре 79 година спроведен стравичан погром над Србима, Јеврејима и Ромима.

"Сви смо ми једна породица која се не окупља само у јануару – да тугује, већ која мора стално да се држи заједно, у смеху и у сузама, у добру и у злу, у здрављу и у болести. И данас смо сабрани и сложни, на месту које сведочи о фашистичком безумљу, на месту највеће новосадске туге", рекао је Вучевић.

Новом Саду је, како је нагласио, заувек остала траума, а човечанству опомена.

Додаје да се, ако се не будемо сећали прошлости, страшна историја и још страшнији злочини могу поновити.

"Злогласне Новосадске рације у којој су на стратиште одвођене читаве породице треба да се сећамо не зато да бисмо били љути и огорчени, или да бисмо на мржњу одговарали мржњом, већ да би нас то болно сећање ојачало у даљој борби против фашизма, антисемитизма, против патолошке мржње и зла", поручио је Вучевић.

Врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асијел говорио је о снази молитвеног сећања сликовито кроз причу која се, иако се догодила у другом периоду и на другом месту, не разликује од онога што се десило у Новосадској рацији.

Његова беседа је послужила као опомена за будућност, у нади да никада више неће доћи до страдања јеврејског и других народа.

Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј рекао је да је Новосадска рација урезана у историју као велико страдање невиних људи, зверски побијених само због имена које су носили и вере коју су исповедали.

Венце на споменик "Породица" на Kеју жртава рације поред представника Града Новог Сада, положили су и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, амбасадори Израела и Мађарске, представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза јеврејских општина Србије, Матице ромске и потомци жртава Новосадске рације.

Уз присуство војног свештеника, један венац је у присуству председнице Скупштине града Новог Сада Јелене Маринковић Радомировић спуштен са брода у Дунав.

Након тога, одржан је и помен жртвама на новосадској плажи Штранд код спомен-плоче.

У току овогодишње манифестације "Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације" биће приказани филмови "Часови персијског" и "Живот је леп" у Великој сали Kултурног центра Новог Сада, а биће одржана и Међународна онлајн конференција "Глас жене из ледене тишине".

Најмање 4.500 жртава злочина у јануару 1942.

У рацији спроведеној у 15 места у Војводини од почетка до краја јануара убијено је најмање 4.500 људи – највише Срба и Јевреја, али и Рома, Русина и Руса. Многи сматрају да је број жртава бар двоструко већи.

Систематско убијање Срба и Јевреја мађарске власти започеле су у насељима Шајкашке 4. јануара, наставило се у Новом Саду 21., да би се завршило у Бечеју 29. јануара 1942. године.

Троденевна рација у Новом Саду почела је рано ујутру под изговором да се на подручију Новог Сада крију сумњива лица са великом количином оружја.

По целом граду 240 патрола на више места убијало је читаве породице, а тела су утоварана на камион бацана су под лед Дунава.

Масовна убиства на самој обали Дунава, поред Штранда, трајала су 22. јануара у четири сата ујутру до 16 часова. Жртве су падале у воду, а оне које су пале на обалу, гуране су под лед.

Злочине је извршила мађарска цивилна власт.

Скоро сви починиоци су осуђени, али главнокомандујућег Шандора Кепира суд у Будимпешти је ослободио због, како су објаснили, недостатка доказа.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво