Седам векова Грачанице, понос српског православља и светосавског рода

Манастир Грачаницу једну од најлепших српских средњовековних сакралних грађевина, подигао је пре седам столећа краљ Милутин. Манастирске зидине чувају сећање на славну али и тужну прошлост православаца.

Петокуполна Грачаница захваљујући надареност неимара врхунац је архитектонског стила ренесансе Палеолога не само у Србији већ и Византији. Фасада монументалне грађевине топлих је окерних тонова од тесаника и опеке. Лепоту светиње описао је и сам ктитор у Повељи која стоји у јужном параклису.

"Задња задужбина великог краља, великог војсковође, великог државника пре свега. Око архитектуре дупли уписани крст, јединствени у свету, који је ушао у све уџбенике Историје архитектуре. То је та светска културна баштина", истиче конзерватор Бобан Тодоровић.

Посебност Грачаници даје и изузетно вредно фреско-сликарство у духовном простору Богродичиног храма. Красе га и владарски портрети ктитора краља Милутина и краљице Симониде и задивљујућа Лоза династије Немањића.

"Професор Бранислав Тодић који је урадио монографију о томе рекао је да је то најкомпликованије теолошко сликарство. После чишћења које је рађено седам година, мислим да ће историчари уметности морати да напишу нову Историју сликарства Грачанице, јер су се многе ствари откриле", додаје Тодоровић.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин своме народу и отечеству даривао је 40 велелепних храмова. На ободу Метохије у Призрену подигао је Цркву Богородице Љевишке а недалеко од Приштине, на Косову Манастир Грачаницу и посветио их празнику Успења Пресвете Богородице.

Ти споменици српске прошлости су 2006. у Виљнусу са Пећком патријаршијом уписани су у Унесков регистар културне баштине света.

"Можемо се поносити и пред целим светом на наше културно, духовно и историјско наслеђе, кад узмемо у обзир 13. и 14. век поготову на овим просторима Епархије рашко-призренске. За нашу цркву и наш верни народ на Косову и Метохији светиње су стожери око којих се окупљамо и који нас држе да опстанемо усправни као народ", наводи његово пресвештенство Теодосије, епископ рашко-призренски.

Грачаница јесте понос светосавског рода који упркос многим недаћама на балканској ветрометини свањава уз краљевску светињу која је претрајала седамсто лета.