Читај ми!

Србија пета у Европи по броју жена на јавним функцијама

По заступљености жена на високим јавним функцијама, Србија је на петом месту у Европи, али су и даље недовољно заступљене на местима одлучивања. Закони су добри, али у пракси и даље постоје стереотипи који жену стављају у неравноправан положај, порука је скупа посвећеног питањима родне равноправности.

Знањем и способношћу жене су се избориле за позиције које су некада биле привилегија мушкараца, тако да није необично да су данас директори предузећа или да имају сопствену фирму. У Србији жена је на челу Владе, Народне банке, Уставног суда, трећина посланика су жене, има их у војсци...

"Жене су и даље недовољно заступљене у телима за одлучивање на локалном нивоу и у приватном сектору и у многим процесима који обликују наше животе, рад и безбедност. Спровођење закона и стратегија представља изазов, јер треба да радимо на елиминисању друштвених предрасуда када је реч о родној равноправности", наводи Франсоаз Жакоб, координаторка УН у Србији.

Донедавно Србија је била прва држава која није чланица ЕУ, а која је увела индекс родне равноправности. Ускоро би требало да добије кровну Стратегију родне равноправности и коначно Закон о родној равноправности, који чека на усвајање од 2016. јер, каже Зорана Михајловић, није било сагласности у Влади.

"То је био разлог зашто Србија од 2016. није донела свој модеран закон о родној равноправности. Зато ја данашњи дијалог видим управо као простор, као могућност, начин и алат да дођемо што брже до одређењих докумената", наводи Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог наводи да ако ико својим идентитетом разуме шта су друштвене неправде, омаловажавање и недостатак људских права у свакодневном животу, онда су то жене Србије и целе планете.

"Неће доћи нико са идејама са знањем са новцем да реши проблеме за које смо ми одговорни на јавним пословима, за стање равноправности, родне равноправности у Србији. А ако ико својим идентитетом разуме шта су друштвене неправде, омаловажавање и недостатак људских права у свакодневном животу, онда су то жене Србије и целе планете", додаје Чомићева.

И док говоримо о женам лидерима, неке жене боре се за основно људска права - право на слободу и живот без насиља.

Учеснице скупа осврнуле су се и на случај глумице Милене Радуловић и власника школе глуме Мирослава Алексића.

"Имамо случај злостављања жена у култури. То је свакако пример госпође Милене Радуловић која је својом храброшћу покренула ову лавину и Србија је први пут добила свој случај Харви Вајнштајна. Желим да апелујем сада да сви дамо јавну подршку свим жртвама сексуалног злостављања", наводи Маја Гојковић, министарка културе и информисања.

Маја Поповић, министарка правде наводи да пружа подршку жртвама насиља.

"И овде бих искористила прилику да подржим све оне особе које су жртве насиља, поштујући претпоставку невиности према осумњиченима, осврћући се на догађај током викенда", додаје Поповићева.

Борба за равноправност у Србији траје вековима. Оснаживање жена уткано је у агенду 2030, као део глобалних напора за достизање друштва једнаких шанси за све.