Нови Фонд енергетске ефикасности – помоћ грађанима да изолују домове и замене столарију

Из буџетског Фонда енергетске ефикасности у појединим локалним самоуправама протеклих шест година обнављане су топлане, здравствене, школске и културе установе. Нови Фонд енергетске ефикасности располагаће са знатно више новца из више извора, а намењен је искључиво грађанима.

"Да направимо један национални циљ  шта ми хоћемо у енергетској ефикасности. Хоћемо да свака кућа, свако домаћинство има могућност да у наредних пет година промени све своје прозоре, сва своја врата, да изолује другачије свој дом", каже министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Стручњаци су сагласни да је формириње Фонда једини начин да се поспеши енергетска обнова домаћинстава. Од новог закона о енергетској ефикасности очекују: да елиминише мањкавости које успоравају тај посао, јасно прецизира надлежност локалних институција које издају дозволе, а грађане информише о процедурма.

"На пример, за ову зграду ми смо добили понуду за санацију крова где по квадрату то кошта чак 90 евра, али нема термоизолације крова у њиховој понуди. То би морало да се промени. Неопходно је да тај Фонд прати и врло јасна методологија и јасна документација са којом се конкурише за средства и праћење тог тока. Ми тренутно имамо ситуацију да од општине до општине различите ствари се захтевају", каже Душан Игњатовић, професор Архитектонског факултета у Београду.

Подаци показују да више од 70 посто зграда и кућа код нас нема одговарајућу, а најчешће никакву изолацију. Њиховом санацијом држава очекује велике уштеде, јер је енергетска ефикасност у свету већ означена као нови извор енергије.

"Ми данас 40 процента енергије коју имамо у нашем домаћинству бацимо кроз прозор. То је као једна електрана, производња једне електране коју смо ми просто бацили. А производња једне електране значи много трошкова, а да не говоримо све оне импликације по животну средину.  Ако кренемо са овим Фондом, за десет година Србија неће рећи 40 посто бацамо него ће рећи између пет и 10 посто", каже Михајловићева.

Од Нове године Европска унија ушла је у деценију масовне обнове зграда. Нова стратегија налаже земљама чланицама да управо мерама енергетске ефикасности до 2030. године потрошњу енергије смање за 14 посто, а емисије штетних гасова за чак 60 процената.