Читај ми!

Зашто струковна удружења правосуђа нису задовољна досадашњим предлозима за измену Устава

Србија треба да промени Устав како би смањила простор за политички утицај на правосуђе – то је један од захтева на путу ка чланству у Европској унији. Тај задатак требало је да завршимо још 2017. године, а по свему судећи и нови рок из Акционог плана за поглавље 23 ћемо пробити, оцењују стручњаци. У Друштву судија Србије наглашавају – рокови нису важни колико садржај. Зато траже разговор са председницима Скупштине и Одбора за правосуђе.

Боље не мењати садашњи Устав него прихватити текст који је 2018. урадило Министарство правде, што притом и није њихов посао, већ је посао Скупштине, кажу у Друштву судија Србије.

Ако би се такво решење, ипак, усвојило, отворио би се, сматрају, још већи простор да се политика меша у судску грану власти. У телу које је надлежно да бира судије на трајни мандат, одлучује о њиховом напредовању и разрешава их, већину више не би чиниле судије и број чланова би био паран.

"Другу половину би чинили правници које би бирала Народна скупштина двотрећинском већином, а ако она не постигне ту већину, онда би те правнике бирала једна петочлана комисија од којих су три члана директно зависна од парламента. Осим тога, паран број чланова Високог савета судства би био проблематичан за доношење одлука, морао би се распустити сваки пут кад је изједначен број гласова уколико се у року од 60 дана не донесе одлука, што је веома подложно разним утицајима и оно што ми зовемо трговинама утицајем", каже Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије.

Напомиње да није добро одређен ни пут којим би судије улазиле у правосуђе.

"За избор судија се предвиђа као обавезно обука у Правосудној академији која није независна и у којој извршна власт има утицај", додаје Бјелогрлићева.

Колико ће утицаја имати радни текст Министарства правде на текст који ће радити скупштински Одбор за уставна и законодавна питања, за сада не знамо. Скупштина још није ни одлучила да ли прихвата предлог Владе да се Устав промени.  

"Ускоро ће почети та процедура у самој Скупштини, а то значи заседање Одбора за уставна питања. Текст, како треба да гласе те тачке и ти чланови, тек ће се писати, зато и кажем да је то отворена књига да се чују сва мишљења", напомиње Ивица Дачић, председник Народне скупштине Србије.

Спреман је, каже, да чује Друштво судија Србије. "Наравно да ћемо разговарати", додаје Дачић.

Различити гласови од дела струке и представника владајуће већине – први сматрају да треба смањити учешће Скупштине у избору судија или потпуно искључити из тог процеса, други супротно – да посланици треба да одлучују о томе ко ће у судницу, а не да судије бирају судије.

"Народна скупштина без обзира на појединачне ставове народних посланика ће свакако свој политички став сагледати и дати када се буде расправљало о том предлогу", истиче Дачић.

Предлог и од оних који сумњају у добар исход у Скупштини – да се у обзир узме наша политичка и правна култура и у складу с њом траже решења.

"Да парафразирам Јашу Продановића, као што су се код нас устави рушили као куле од карата под сваким политичким ветром и налетом различитог ветра, тако је и судска независност код нас увек била солидно уређена у уставима или релативно солидно, али се у пракси није увек остваривала и била је врло крхка", наводи Танасије Маринковић, професор Уставног права.

Савет стручњака је и да се приликом писања промене највишег правног акта у обзир узме анализа коју су пре неколико година урадили професори права.