Читај ми!

Преминуо пуковник авијације у пензији Зденко Дупланчић

После краће и тешке болести преминуо је пуковник у пензији Зденко Дупланчић, члан Председништва СУБНОР-а Србије и председник Општинског одбора СУБНОР-а Савски венац, наведено је у саопштењу СУБНОР-а. Истиче се да је био један од великана из строја Прве пролетерске бригаде.

"Остаће упамћен као неуморни делатник у борачкој организацији, као човек који је готово све своје слободно време посвећивао СУБНОР-у и раду са младима, развијајући у њима патриотизам и друге племените људске особине. Био је тих, ненаметљив, упоран у остваривању високих циљева организације, није штедео себе, а иза Зденка су остајали изванредни резултати. Одлазак Зденка Дупланчића ненадокнадив је губитак за СУБНОР Србије", истиче се у саопштењу.

Зденко Дупланчић је рођен у Сплиту 1929. године. Био je ђак гимназије. Укључује се у народноослободилачки покрет и средином августа 1942. године постаје активан члан СКОЈ-а.

Као скојевац Зденко је упућен у Мосорски одред и Сплитску бригаду које су на прилазима граду браниле улазак Немаца и усташа у Сплит. После капитулације Италије, септембра 1943. године, ангажовани су на евакуацији веће количине наоружања и опреме које су оставили Италијани.

Како се Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада у то време налазила у близини далматинских јединица, ради попуне пролетера, септембра 1943, већа група раније организованих скојеваца и чланова КПЈ упућена је у бригаду, у њене батаљоне.

Зденко је упућен у 2. црногорски батаљон, то јест у 3. чету. Као борац и помоћник на тешком митраљезу, а касније и сам митраљезац и командир вода, учествује у многим значајним биткама које је бригада водила у Босни, Црној Гори, Санџаку и Србији.

Био је питомац 2. класе у Школи за усавршавање официра везе у Краљеву. Као перспективан у тадашњој Југословенској армији и бива упућен на школовање у Ваздухопловно училиште у Москви.

По завршетку школовања, унапређен је у чин поручника, па је службовао у више ваздухопловних гарнизона.

У току активне војне службе завршио је и Школу за усавршавање старешина радарске и ракетне специјалности, ваздухопловне електронике у САД и Вишу ваздухопловну академију.

За заслуге у рату одликован је Орденом за храброст, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима и Медаљом за храброст. Поред наведених, у поратном периоду више пута је одликован, носилац је шест ордена и седам медаља. Посебно ваља истаћи Орден југословенске звезде на огрлици за сарадњу и рад са ослободилачким покретима.

Пензионисан је 1988. године у чину пуковника.