Када ће бити угашене преостале котларнице на угаљ и мазут

Анализа Удружења топлана за прошлу годину показује да је удео гаса, који се сматра чистим енергентом у грејању из топлана 81 одсто. Али у том енергетском миксу, још има котларница које греју на еколошки неприхватљиви – мазут, чији је удео 10 и угаљ девет одсто.

"Негде око милион и шесто хиљада тона угљен диоксида све топлане избаце у атмосферу. Значи, да се загађује атмосфера, загађује се", каже Дејан Стојановић, директор Удружења топлана Србије.

Према његовим речима три релативно велике топлане – Крагујевац, Бор и Крушевац су оне које углавном доминантно користе угаљ.

"Постоје неки планови који ће бити реализовани већ у наступајућој 2021. да се угаљ конвертује неким чистијим енергентом", каже Стојановић.

Тренутно у крагујевачкој "Енергетици" угаљ као енергент за производњу је негде око 55 одсто  укупне топлотне енергије, каже Андреј Илић, директор.

"У Републичком буџету за 2021. годину опредељено је 12,5 милиона евра за набавку нових котлова који ће као енергент користити гас. На овај начин грађани Крагујевца добиће квалитетније грејање. Истовремено, значајно ће се унапредити квалитет ваздуха", истиче Илић.

На пребацивању грејних система на гас раде и у Крушевацу, а у Бору рачунају на системе обновљиве енергије. Најважније је да су Београдске електране, као највећи потрошач енергента, успеле да удео гаса подигну на 96 одсто. Ипак, од 36 топлотних извора у граду – девет још ради на мазут, а три на угаљ и ради се на њиховој замени.

"На угаљ радимо у Сремчици, у Барајеву, котларнице на мазут су груписане у зони Сењака", каже Ивана Калања, извршни директор за производњу топлотне енергије у "Београдским електранама и додаје да је топлана Земун препозната као највећи загађивач и да је у фази гашења.

"Урадили смо једну препумпну станицу и тиме се делимично Земун греје на гас са Новог Београда. А друга станица је у изгрдњи и очекујемо да буде пуштена у рад у току следеће грејне сезоне и тиме практично највећи загађивач Београдских електрана неће више радити на мазут", каже Калања.

Удео обновљиве енергије у даљинским системима грејања је незнатан, своди се на појединачне котлове на биомасу. Најављују се пројекти који ће то повећати.

"Не само на биомасу о којој се највише говори, подразумевамо и солар-термална постојења и топлотне пумпе из система за пречићавње отпадних вода, односно отпадну индустријску топлоту. И високо ефикасне когенерације на природни гас. Зашто да не, оне имају врло добре параметре техничке, а минимално загађују животну средину", каже Дејан Стојановић.

Читав посао захтева новац, а рачуна се да је за три године могуће затворити котларнице на прљаве енергенте. Поред Министарства енергетике подршку најављује и Министрство животне средине које ће објавити конкурс за доделу средства локалним заједницма за замену котларница на угаљ и мазут у вртићима, школама и болницама.