Ана кроти "орла" – прва жена за командама ловца бомбардера у Србији

Ана је у 241. ловачко-бомбаредрској ескадрили пуних седам година. Толико дуго је трајала њена обука на школским борбеним авионима а након тога и за командама јуришног ловца типа Орао.

"У 98. ваздухопловну бригаду дошла сам 2013. Летела сам на авиону 'Супер галеб Г 4'. Ове године ме је очекивала преобука на овом типу. Она иде по одређеном плану и програму", каже капетан Ана Перишић.

Још много испита и сати лета очекују Ану у њеној каријери пилота у нашој ратној авијацији. До сада их је све положила са највишим оценама. Почев од пријемних испита и провере психофизичких способности на Војној Академији коју је уписала 2007. године у првој генерацији жена па до ових дана.

"Одмах по конкурисању се ви определите који ћете смер да упишете. Ја сам желела да то буде авијација. Нисам пре тога имала сусрета са авионима, осим неких путничких летова. Одлучила сам се да пробам. Деловало ми је као један добар изазов када сам у селекцији била на том летењу. Ја сам се заљубила у летење. Свидело ми се то и решила сам да ми то буде животни позив", прича Ана.

Многе обавезе и задаци су сада пред Аном. Та 241. ескадрила је јединица са дугом и богатом традицијом у нашем ратном ваздухопловству. Многи од њених пилота су исписали најсветлије странице у савременој историји, коју су обележили и ратни сукоби на овим просторима.

Ана има пуно обавеза и у породици као супруга такође једног официра Војске Србије и мајка двоје деце. Бити војни пилот је изузетна част али захтева и много труда, знања и воље да се то постигне тврди Ана.

"Свако ко воли ваздухопловство и авијацију треба да проба. Ако жели да буде пилот да проба да упише академију и да види да ли је то за њега или не", каже Ана.

Ана је једна од 10 жена официра у ваздухопловној бригади на аеродрому Морава. Све су на врло одговорним местима у јединици. Стоје раме уз раме у строју са осталим ваздухопловцима и поносне су што припадају летачким јединицама.