Срби, Хрвати и Словенци ујединили су се у једну државу пре 102 године

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца проглашена је 1. децембра 1918. у Београду.

Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.

"Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца", објавила је тада српска Скупштина.

Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустроугарске, опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум.

Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.

У јеку распада Аустроугарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустроугарске.

Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни део Србије.

Такође, крајем новембра, Велика народна скупштина у Подгорици донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији.

Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати "Крсмановић", на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију.

То је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у Устав из 1921. године, познат као "Видовдански" 2 концепције интегралног југословенства – односно уверења да је реч о једном троименом народу.