Читај ми!

Србија и црква из угла поглавара, Ристић за РТС о томе ко је могао да буде архиепископ

Патријарх Иринеј био је 56. поглавар, али 45. патријарх Српске православне цркве. Историчар Дејан Ристић рекао је за РТС да је то зато што је СПЦ основана 1219. године заслугом Светог Саве првог српског и тада је успостављена као аутокефална архиепископија. Првих 12 поглавара били су у чину архиепископа до 1346. када је на неканонски начин архиепископија уздигнута у ранг патријаршије како би краљ Стефан Душан био крунисан за цара, објаснио је Ристић.

Много се говори о избору новог поглавара Српске православне цркве. Подсећамо како су Србија и црква изгледали из угла поглавара. 

Патријарх Иринеј био је 56. поглавар, али 45. патријарх Српске православне цркве. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, историчар Дејан Ристић рекао је да је то зато што је СПЦ основана 1219. године заслугом Светог Саве првог српског и тада је успостављена као аутокефална архиепископија.

Ристић наводи да су првих 12 поглавара били у чину архиепископа до 1346. године када је на неканонски начин архиепископија уздигнута у ранг патријаршије како би дотадашњи краљ Стефан Душан био крунисан за цара, јер може да га крунише патријарх, а не архиепископ.

Према његовим речима, од тада па до данас наша црква функционише као патријаршија уз две велике паузе у свом постојању као црквена организација, први пут од 1463. до 1557. и од 1766. до 1920. када је по други пут обновљена.

Ове године се навршило 100 година од друге и коначне обнове као црквене организације, каже Ристић.

Цар Душан именовао је за поглавара министра који није био свештено лице - 1337. била је година када је поступио слично као византијски цареви - да су своје најближе световне сараднике, дворјане, постављали за васељенске патријархе.

Те 1337. након смрти архиепископа Светог Данила Другог пећког, краљ Стефан Душан поставио је за архипископа управника дворске канцеларије, у питању је Свети Јоаникије Други који ће 1346. постати и први патријарх СПЦ.

Свети Јоаникије био је био последњи архиепископ и први патријарх СПЦ у периоду између 1337. и 1354. године, када је преминуо. 

Непоредно пре и после Косовске битке патријарх Јефрем је два пута одлазио са трона.

Многи поглавари СПЦ одлазили са трона 

Многи поглавари СПЦ су подносили оставке и одлазили са трона да би остатак живота посветили у аскези и одлазили са трона, Свети Сава први српски је поднео оставку на место архипеископа. Куриозитет је да је један од странаца на трону патријарх Свети Јефрем српски у 14. веку у два наврата био биран мимо своје воље, и у два наврата је поднео оставку што је специфичност.

"Био је Бугарин а не Србин, био је холандарски монах, прешао у Дечанску пустињу, одакле је био изабран мимо своје воље, одрицао се тога, умире крајем 14. века природном смрћу у дубокој старости", каже Ристић. 

Када кажемо Свети Сава помислимо на оснивача цркве.

Ристић подсећа да су петорица поглавара наше цркве носили име Сава - тројица архиепископа који су и канонизовани као Свети Сава српски, и зато постоји нумерација и двојица патријараха са именом - Сава четврти и Сава пети.

Према његовим речима, последњи поглавар СПЦ који је носио име Сава био је патријарх Сава пети који је преминуо у 15. веку и од тада ниједан поглавар није носио име утемљивача наше цркве.

Говорио је и о рођеној браћи на челу државе и цркве истовремено.

"То су били краљ Стефан Провенчани у 13. веку и његов млађи брат Свети Сава први српски и касније краљ Стефан Урош први велики и његов брат Свети Сава други српски - који су били на челу државе и цркве истовремено", рекао је Ристић.

четвртак, 19. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи