Србија и црква из угла поглавара, Ристић за РТС о томе ко је могао да буде архиепископ

Много се говори о избору новог поглавара Српске православне цркве. Подсећамо како су Србија и црква изгледали из угла поглавара. 

Патријарх Иринеј био је 56. поглавар, али 45. патријарх Српске православне цркве. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, историчар Дејан Ристић рекао је да је то зато што је СПЦ основана 1219. године заслугом Светог Саве првог српског и тада је успостављена као аутокефална архиепископија.

Ристић наводи да су првих 12 поглавара били у чину архиепископа до 1346. године када је на неканонски начин архиепископија уздигнута у ранг патријаршије како би дотадашњи краљ Стефан Душан био крунисан за цара, јер може да га крунише патријарх, а не архиепископ.

Према његовим речима, од тада па до данас наша црква функционише као патријаршија уз две велике паузе у свом постојању као црквена организација, први пут од 1463. до 1557. и од 1766. до 1920. када је по други пут обновљена.

Ове године се навршило 100 година од друге и коначне обнове као црквене организације, каже Ристић.

Цар Душан именовао је за поглавара министра који није био свештено лице - 1337. била је година када је поступио слично као византијски цареви - да су своје најближе световне сараднике, дворјане, постављали за васељенске патријархе.

Те 1337. након смрти архиепископа Светог Данила Другог пећког, краљ Стефан Душан поставио је за архипископа управника дворске канцеларије, у питању је Свети Јоаникије Други који ће 1346. постати и први патријарх СПЦ.

Свети Јоаникије био је био последњи архиепископ и први патријарх СПЦ у периоду између 1337. и 1354. године, када је преминуо. 

Непоредно пре и после Косовске битке патријарх Јефрем је два пута одлазио са трона.

Многи поглавари СПЦ одлазили са трона 

Многи поглавари СПЦ су подносили оставке и одлазили са трона да би остатак живота посветили у аскези и одлазили са трона, Свети Сава први српски је поднео оставку на место архипеископа. Куриозитет је да је један од странаца на трону патријарх Свети Јефрем српски у 14. веку у два наврата био биран мимо своје воље, и у два наврата је поднео оставку што је специфичност.

"Био је Бугарин а не Србин, био је холандарски монах, прешао у Дечанску пустињу, одакле је био изабран мимо своје воље, одрицао се тога, умире крајем 14. века природном смрћу у дубокој старости", каже Ристић. 

Када кажемо Свети Сава помислимо на оснивача цркве.

Ристић подсећа да су петорица поглавара наше цркве носили име Сава - тројица архиепископа који су и канонизовани као Свети Сава српски, и зато постоји нумерација и двојица патријараха са именом - Сава четврти и Сава пети.

Према његовим речима, последњи поглавар СПЦ који је носио име Сава био је патријарх Сава пети који је преминуо у 15. веку и од тада ниједан поглавар није носио име утемљивача наше цркве.

Говорио је и о рођеној браћи на челу државе и цркве истовремено.

"То су били краљ Стефан Провенчани у 13. веку и његов млађи брат Свети Сава први српски и касније краљ Стефан Урош први велики и његов брат Свети Сава други српски - који су били на челу државе и цркве истовремено", рекао је Ристић.