Битка "јакова" и "муња" – једини сукоб Совјета и Американаца у историји догодио се изнад Ниша

Последњих година учестали су блиски сусрети руских и америчких војних авиона. Такви догађаји, колико год чести били, медијски су интересантни, нарочито због фотографија и снимака начињених из пилотских кабина које се касније деле по друштвеним мрежама.

Срећом, осим што изазивају пажњу медија и грађана, то уопште није тако драматично и увек се све заврши тако што једни авиони испрате друге, а евентуално се изда и неко саопштење у којем се друга страна оптужи за небезбедно летење.

Корени страха од сукоба две велике силе који би сигурно био погубан за читав свет датирају још из времена Хладног рата, који је имао велике последице, али који је ипак остао само "хладни".

Често се у различитим круговима може чути питање шта би било кад би се у будућности неким случајем директно сукобили Америкаци и Руси? Добро би било да одговор никада не сазнамо.

Међутим, оно о чему се у јавности и данас мало зна јесте да се један такав сукоб већ одиграо. И то под невероватним околнoстима – док су САД и СССР били савезници, 7. новембра 1944. године изнад Ниша. Многе светске енциклопедије и истраживачи сврставају га у најпознатије борбе у ваздуху.

"Необично је када помислите, упркос томе што су били познати као смртни непријатељи скоро пола века, једини пут када су се Совјети и Американци директно борили била је грешка", пише на сајту Универзитета Норич који је излистао десет највећих ваздушних битака у историји.

Догаћај је у историографији и јавности познат под разним називима: Ваздушна битка изнад Ниша, Савезничка ватра… Али најпознатији назив је Нишки инцидент.

Дуго година био је ван фокуса науке и јавности, због политичких разлога. Иако су у последње време историчари почели да се баве том темом, и да копају по архивима, људи се и даље најчешће изненаде када чују за битку између савезника, и то баш на тлу некадашње Југославије.

Ниш се спремао за прославу

У војној операцији која је трајала осам дана Ниш је коначно ослобођен 14. октобра 1944. године. После ослобођења, у град су ушле и јединице Црвене армије које су учествовале у истеривању Немаца из округа.

Црвена армија се припремала за напредовање ка Београду, а на аеродрому у Нишу је била авијација 707. совјетског пука. Пошто се приближавала годишњица Октобарске револуције, планирано је да се 7. новембра одржи свечана парада на градском тргу. Ниш је тек ослобођен и у граду су биле многе војне јединице и официри.

Александар Динчић и Бојана Симовић описали су тај дан у књизи Нишки инцидент, у издању Нишког културног центра. Они су дошли до вредних података из музеја и архива, али и посредством Руског хуманитарног центра у Нишу.

Наводи се да су улице Ниша биле преплављене црвеним, радничким, југословенским и совјетским заставама, портретима Стаљина, Лењина, Маркса и Тита. Велики митинг одржавао се код Народног позоришта, а домаћи и совјетски политичари одржали су говоре.

Совјетски ваздухопловци су на аеродрому чекали да се придруже митингу на самом крају. Како се наводи у књизи Нишки инцидент, њима се обратио пуковник Симуд речима: "Другови, данас читав совјетски народ прославља 27. годишњицу велике Октобарске револуције". Онда су војници повикали: "Узбуна! Фашисти нападају наш аеродром." Ускоро су се зачуле и експлозије из правца Алексинца.

Напад на совјетску колону

Шта се претходно догодило? Моторизована колона јединица Црвене армије кретала се путем Ниш–Алексинац, према Београду. Њу су напали амерички ловци П-38 "лајтнинг" који су почели да бацају бомбе и делују митраљезима.

Црвеноармејци су се прво обрадовали када су пре напада препознали америчке авионе, али је уследило велико изненађење када су их напали. Они су махали црвеним заставама и белим пешкирима, у нади да ће Американци схватити да су они савезници. Упркос томе, колона се нашла у густом диму.

У књизи Александра Динчића и Бојане Симовић је наведено да је у нападу погинуо командант корпуса, генерал Котов, са 31 војником, док је њих 37 рањено. Било је погинулих и међу припадницима Народноослободилачке војске Југославије, јер је једно возило нападнуто на путу Ниш–Сталаћ. У извештају НОВЈ је забележено и да је уништена локомотива на прузи и да је том приликом погинуо железничар, док су још двојица рањена.

Ваздушна битка

Већ поменути руски авијатичари чекали су на аеродрому да се придруже свечаности у граду, када је дат знак за узбуну.

У тексту историчара ваздухопловства и бившег директора Музеја ваздухопловства Чедомира Јанића за Аеро-магазин, истиче се да је у тренутку, када је још једна група америчких ловаца била спремна да крене у напад, генерал Судец, који се затекао на нишком аеродрому, наредио хитно узлетање ловаца "јак-3", да би заштитио пешадију.

Тада је отпочела битка у ваздуху. Американци су се фокусирали на совјетске авионе, а многи се питају како то да нису запазили црвене петокраке на крилима и реповима "јакова". Један совјетски ловац је одмах оборен.

Уследила је формација америчких П-38 изнад града, и то на висини од око 500 метара, тако да су окупљени грађани у неверици гледали ваздушну битку изнад својих глава. Према сведочењима грађана руски ловци су летели веома ниско из правца тврђаве и напали су "лајтнинге" у стрмом пењању. Тада је оборен један амерички авион који је пао у близини аеродрома.

"Јакови" су затим направили круг и устремили се на Американце са веће висине, и у том тренутку је оборен други руски "јак-3" који се у пламену обрушио на земљу.

Битка је постала још напетија када се укључује одељење "јакова" предвођених славним руским ваздухопловцем Александром Ивановичем Колдуновим који је долетео са другог аеродрома, близу Ниша.

На небу изнад Ниша, западно од града удаљавали су се авиони, а грађани су гледали у пламен и дим.

Наводно је Колдунов или неко из његовог тима у једном тренутку пришао америчком авиону у којем је био вођа групе и почео да окреће авион показујући симболе на њему. Очигледно су Американци тада схватили да је реч о савезничким снагама и одлетели су ка југу, наведено је у тексту на сајту руског Независног војног прегледа.

Изгубљени животи и техника 

Битка је трајала само петнаестак минута и у њој је учествовало девет руских ловаца и недефинисан број П-38. Чедомир Јанић у тексту наводи различите податке о броју настрадалих. По тврдњама америчког пилота Глена Бауса, оборена су четири "јака" и два П-38. Руски извори наводе да су оборена три "јака" и четири П-38. У извештају политичког комесара аеродрома "Ниш" Јоке Дрецуна пише да су Американци изгубили седам, а Совјети три ловца.

Динчић и Симовићева у књизи Нишки инцидент дају конкретније податке. За америчке пилоте до њих су дошли преко историчарке у Министарству одбране САД Критине Кон, која је боравила у Нишу 2013. године.

Ти подаци говоре да су оборена три америчка авиона. Један амерички пилот се спасао искакањем, и заробљен је. Мајор Сирцов је наредио да се он пребаци енглеској војној мисији. Још два авиона била су погођена, али су успела да се одрже у ваздуху.

Амерички ловци и пилоти припадали су 95. ловачком ескадрону са седиштем у италијанској Фођи. Погинули су потпоручници Елдон Колсон и Филип Бруер. Америчко Министарство одбране и дан-данас трага за местом где су сахрањени.

Када је реч о совјетским жртвама, у књизи се наводи да су они изгубили три авиона и два пилота. Један пилот је искочио падобраном и успео да се спасе. Погинули совјетски пилоти су сахрањени уз пригодну церемонију.

(Не)прихваћено извињење 

Америчка команда је, наравно, била приморана да се извини Совјетима за невероватни инцидент. Совјетски начелник штаба генерал Антонов послао је писмо америчком ваздухопловном команданту генералу Дину у којем је затражио да им се достави извештај о предузетим мерама.

У књизи Нишки инцидент објављени су наводи из Стаљиновог писма заповеднику савезничких ваздухопловних снага на Медитерану: "Ја сам се спремао да честитам америчком председнику нови избор, а ви сте нам честитали 27. рођендан Великог октобра тако што сте нам убили 34 војника, 39 ранили и уништили 20 камиона".

Ситуација је после инцидента била веома напета. Американци су на све начине покушавали да одобровоље Совјете. Израђен је извештај под називом "Узроци трагедије". Тврдили су да се догодила грешка, односно да су пилоти мислили да гађају Немце у долини Ибра, као и да нападају немачки аеродром код Скопља. Иако многима делује невероватно, они тврде да су погрешили за 400, односно за 150 километара. У тексту у Независном војном прегледу се питају како то да је, ако је прва група "лајтнинга" направила грешку, исто је поновила и друга, иако су били на вези.

У америчком извештају се наводи да је су имали погрешну оријентацију због готово идентичне конфигурације земљишта. Закључено је да су америчи ловци, чим су уочили да је реч о совјетским авионима, брзо одступили.

Чедомир Јанић у свом тесту додаје да је вођа америчке групе која је напала Совјете пуковник Едвинсон тихо и брзо премештен у другу базу ван Европе. Главнокомандујући савезничких снага у Медитерану генерал Вилсон морао је да одлети у Софију да се лично извини команданту Трећег украјинског фронта маршалу Толбухину.

Уследило је и извињење америчког амбасадора у СССР-у Аверела Харимана, 37 дана после битке изнад Ниша. Хариман се извинио Стаљину у име председника Френклина Рузвелта на пријему у Кремљу.

"Желим да изразим жаљење председника и генерала због инцидента који се догодио на Балкану", навео је Хариман и предложио да се пошаљу специјални официри у војне штабове ради заједничке координације.

Према наводима Независног војног прегледа, Стаљин је одбио понуду, а почела су и разна непотврђена нагађања да је намера свега била да се Совјети приморају да пусте шпијуне у своје редове.

Многи верују да је Нишки инцидент имао одређени утицај и на почетак Хладног рата.

Извори и литература: 

– Александар Динчић, Бојана Симовић, Нишки инцидент, Нишки културни центар, 2016.
– Музеј ваздухопловства (текст Чедомира Јанића у Аеро-магазину, бр. 8, март 1999).
– Norwich University Online
– Независимое Военное Обозрение