Ана Перишић, прва жена која ће управљати авионом "орао"

Прва генерација жена пилота у Војсци Србије даће и првог пилота на авиону "орао". Ана Перишић прва је која ће са школског "галеба", прећи на јуришни "орао".

"Постоји план и програм преобуке прво се тиче теоретског дела где полажемо испит, па летачки део, постоји план и програм преобуке који дефинише вежбе и сатове налета, преобука се завршава испитним летом, са испитивачем", каже Ана Перишић.

Иако је једна од две жене које у Србији управљају војним авионима, то није утицало на њене радне задатке.

"Ми имамо обичај да кажемо да авион не познаје јесте ли мушко или женско, да ли сте потпоручник или генерал, све треба исто као мушкарци да пролазимо ту не може да има разлике", истиче Ана Перишић.

Разлике нема ни када слети. На висини задатка је и када не управља авионом који у просеку лети 800 километара на сат. Тада, заједно са супругом, такође официром, брине о двоје деце.

"Компликовано је, имам два мала детета, муж ми је стално одсутан по теренима, уз добру организацију, успевам да постигнем. Треба одрицања, жртвовања, трудим се да породица не трпи али друштвени живот поприлично трпи. Деца још нису свесна тога да кажем, знају да мама лети и то им је нормално, када виде авион одушеве се али нису свесни шта је то у ствари", наводи Ана Перишић.

Разлика у односу на друга занимања итекако постоји. Војни пилоти, уз обуку, спретност и знање мора да буде здрав и у доброј форми.

"Једино што се трудим, да кад имам времена то време посветим учењу. Деца кад спавају поподне ја учим, викедном, али што се тиче животних навика нема ту много разлике, водим рачуна о здравственом стању као и сви остали", напомиње прва жена која ће управљати "орлом".

Иако се Ана овим позивом бави готово деценију и даље има оних које њен избор изненађује. Признаје, мање него 2007. када је била у првој генерацији жена које су уписале Војну акадмију.