Београд поново међу најзагађенијима у свету – шта се предузима у фабрикама и електранама

Да се Београд често налази на листи најзагађенијих градова у свету, потврђују и стручњаци. Они додају да су многе метрополе чешће и више загађене, само се о томе код нас ретко прича. А да ли нам је то за утеху – наравно да није.

Питање загађења ваздуха у Србији актуелно је већ годинама и углавном се појачава с јесени, током грејне сезоне.

Приватна ложишта и дим из димњака топлана, главни су узрочници загађења, а лошем квалитету ваздуха доприносе и издувни гасови возила и индустријае.

"Уколико нема ветра, уколико су температурне инверзије присутне, што је чињеница када температура не опада с порастом висине него донекле опада, па почне да расте, тада ваздух остаје заробљен у нижим слојевима атмосфере, акумулирају се загађујуће материје и долази до пораста њихових концентрација", каже доктор хемијских наука Андреј Шоштарић из Јавног завода за заштиту здравља.

На сајту "Беоеко" из сата у сат објављује се индекс квалитета ваздуха па грађани у свако доба могу да се информишу и добију препоруке за понашање.

У последња два дана ваздух је доброг и одличног квалитета на целој територији Београда. Концентрације загађења варирају током дана.

На то, осим интензитета грејања и саобраћаја утиче и излазак сунца, којим започиње читав низ фотохемијских реакција, које доводе до нестајања загађујућих материја.

"Излази сунце, мешају се загађујуће материје и обично, како дан одмиче, ка подневу се квалитет ваздуха побољшава", додаје др Шоштарић.

Београд је окружен многим електранама, пре свега онима у Обреновцу и Костолцу, а нису превише далеко ни постројења у Босни.

Индивидуална ложишта све чешће уместо ранијих енергената, сада користе гуму, отпадна уља и пластику, а њихов дим је веома токсичан.

"Постоје радионице на територији Београда, конкретно на Чукаричкој падини које се баве прерадом електронског отпада. Паљењем изгорева сва та пластика, изолациони материјали који су изузетно опасни по квалитет ваздуха и који могу да развијају толико токсична једињења да делују на нарушавање здравља свих нас", истакла је професорка Хемијског факултета Драгана Ђорђевић. 

Седамдесет одсто електричне енергије добијамо углавном из лигнита који представља врсту прљавог угља са три пута мање калоријске вредности од просечног угља.

"Уље различитих непожењних супстанци као што је сумпор, тешки метали, токсични елементи међу којима доминира арсен, жива. Постоје филтери за отклањање честица из термоенергетских постројења, међутим колико ће они бити ефикасни зависи од тога колико се добро одржавају", навела је професорка Ђорђевић.

И највећа фабрика хартије размишља о смањењу загађења

О смањењу загађења животне средине размишљају и у највећој фабрици хартије, у самом граду.

"Сваке године ми превентивно заменимо 20 одсто филтера на котлу за угаљ. Поред котла за угаљ, имамо два котла на гас, значи сваке године се ради превентивно одржавање котлова како бисмо се кретали у законским оквирима емисије", рекао је директор фабрике хартије "Смурфит Капа" Милан Марковић.

Ради се на смањењу количине сумпора из отпадних гасова

Решење за чистији ваздух било би смањење количине сумпора из отпадних гасова и на томе се увелико ради на сва четири блока Термоелектране "Електропривреде Србије".

Када овај део посла буде завршен, емисија сумпорних гасова смањиће се девет пута.

Да би ваздух био још чистији, око највећег произвођача електричне енергије у Србији припрема се и пројекат Зелени прстен на коме ће бити засађено више од шест километара различитих биљака.