Коме се у хаосу глобалног умреженог света може веровати

"Људи не верују својим владама, државе више не верују једна другој, а недостаје и поверења у нове технолошке системе", рекла је Нинијан Пефген, директорка швајцарске дигиталне инцијативе, на панелу који је настојао да да одговор коме данас, у хаосу глобално умреженог света, може да се верује.

Она је додала да на пораст неповерења утичу и учестале лажне вести, неовлашћено или "неодобрено" прикупљање туђих података...

"Грађани имају користи од премештања забаве и пословања на интернет, и радо мењају своју безбедност и приватност за бесплатне услуге или популарне производе. На крају, долазимо до тога да не верујемо никоме - чак ни себи - док се боримо за оснаживање и јачање грађана против државних и пословних тежњи за превласт", рекла је Пефгенова на панелу на коме су говорили и Јован Курбалија, Ханс Грасегер и Марија Гаврилов.

Како се могло чути, најновије клауд услуге јачају социјалну интеракцију и економију, али, с друге стране, дозвољавају ширење насиља, тероризма и дезинформација и омогућавају компанијама да откривају личне податке трећим лицима у сврху "циљања" интересних група за оглашавање или владиног надзора.

На панелу, који је настојао и да да одговор и на то да ли ће напредна технологија смањити простор за људско деловање и, на крају, право на лични, политички и економски избор, а којим је модерирао Слободан Марковић, оцењено је да због свега тога поверење које је основа око које се развијају сви људски односи постаје крхко.

"Чак и пре ковида-19, владе, корпорације и медији суочавали су се са значајним изазовима око поверења и технологије. Пандемија је погоршала ове изазове. Поверење је неопходно за окретност, трансформацију и еластичност", речено је на панелу.

Живимо у ери у којој готово сваки аспект живота има дигиталну димензију. "За грађане количина информација и избора може изгледати збуњујуће. Показано је да многе приватне компаније и владе које су требале да делују као повереници друштва користе технологију за своје уске политичке или економске интересе", наводе учесници панела.

Државе, како су рекли, дигитализују кључне услуге, али истовремено користе рањивости сајбер простора како би "напале" дрзавне болнице и изборне системе других држава - чак и сопствене грађане, новинаре и активисте.

Марија Гаврилов, која говорила о томе да ли се може уравнотежити хуманост и иновације, оценила је да је ово време егзистенцијалне кризе, али не због корона вируса, већ због климатске кризе.

"Ако не почнемо озбиљно да га решавамо, врло брзо ћемо патити до крајњих граница", рекла је Гаврилова на панелу, на коме је било речи и о балансирању технологија и хуманости из угла да ли се може ићи напред и наставити са иновацијама, а да се истовремено одржава и шири поверење.