Из Берлина дошао у Селиште – пронашао љубав и покренуо све у селу

Андреас и Светлана љубав су крунисали браком пре 15 година. Уз њу је заволео Србију, природу и село, па иако још живе на релацији Берлин–Селиште, дом су направили у дворишту њене родитељске куће.

"Могли смо је направити било где у Немачкој, али овде ми се допало зато што је мирно и што је фамилија на окупу – породица, њене сестра, родитељи. Жеља ми је да ту проведемо остатак живота", истиче Андреас.

"Ми смо презадовољни што је дошао. Ми смо тежили да ту нашу породицу окупимо, да их вежемо једно за друго и тако", каже таст Драган Чакаревић.

"Помаже све што треба. Увек је ту да ускочи, да сваки проблем реши. Они немају своје деце тако да сву ту љубав су пренели на нашу децу и на ту децу из села", каже Слађана Живановић, Андреасова свастика. 

Андреас и Светлана помажу и сеоску школу са жељом да тридесетак малишана који је похађају у њу радо долазе и што боље уче. Сопственим средствима уредили су подове, тоалете, поставили ЛЕД осветљење.

"Сваку посету искористи да деци поклони много поклона. Све поређа по клупама и ујутру, кад дођу у школу само да видите каква су то лица, каква је то срећа", истиче Лидија Јаћовић, учитељица подручног одељења ОШ "Добрица Ћосић" у Селишту. 

Са нескривеном радошћу најмлађи су дочекали и отварање игралишта.

"Андреас нас је покренуо овде у селу. Финансирао је ово дечје игралиште. Ми смо се скупили нас десетину, петнаест као родитељи, баке и деке и помогли смо Андреасу. Озеленели смо ово двориште и офарбали зидове, мало санирали ову фасаду док следеће године не раде целу, да буде лепше, да буде боље за нашу децу овде", каже Милош Маринковић из Селишта. 

Са новим игралиштем и десетак предшколаца, у Селишту се надају и отварању вртића, уз подршку трстеничке Општине и Андреаса, увек спремног за помоћ на добробит деце.