Ана Стаменковић: Морамо да слушамо струку и пронађемо начин да нам буде добро у глави

Фестивал репортаже и медија представља јединствени медијски скуп у земљи и региону посвећен најлепшем и најтежем новинарском жанру – репортажи. Она представља највиши домет журналистике и најшире поље новинарских остварења.  

Ана Стаменковић је награђена за документарни филм "Дневник једног пролећа", који је емитован на Радио-телевизији Србије и говори о борби лекара против ковида 19. 

Новинарка РТС-а је са екипом РТС-а, као и са медицинским особљем, узлазила у црвену зону и била на првој линији борбе. Облачили су скафандере небројено пута. 

Стигла је јесен, бројеви су упозоравајући, каже Ана Стаменковић, додајући да је медицинско особље напорно радило, неки нису ишли ни кући.

Истакла је да ју је "Интерфер" позвао да конкурише, али, пошто документарац траје сат и 15 минута, одобрена је краћа верзија филма, која је, према њеним речима, испала добро.

"Када су ми рекли да урадим филм, била је мирна ситуација, крајем маја, затишје, током снимања филма почело је да се компликује што се видело на лицима тих људи", испричала је Ана.

Истакла је да су снимали и докторку из КЦВ Наташу Гоцић Перић, која је такође писала дневник – тако да су се судбине свих осталих људи склопиле, свако је имао натежи тренутак у тим данима. "Надам се да је све који су га гледали – филм дотакао", каже новинарка РТС-а. 

Према њеним речима, у филму је показано кроз шта су прошли медицински радници. 

Бројеви упозоравају 

Број новозаражених расте – надлежни упозоравају да је потребно стриктно поштовање мера. 

Осврћући се на епидемијску ситуацију у Србији, каже да је јуче број заражених короном био више од 600, а сигурно ће прећи 1.000, сада је ситуација у болницама под контолом што се тиче пријема, али када буде доста више пријема него оптпуста биће вероватно алармантно. 

Према њеним речима, стиже и сезонски грип, биће тежа ситуација што се тиче других околности, мора да се поштује дистанца и носе маске. Јавни превоз је ризично место, подсећа она.

Говорећи о проводу младих у клубовима, Стаменковићева каже да јој је све то страшно, јер су и млади и стари у болници.

"Ставила бих на Трг републике или на Трг Николе Пашића билборде са сликама из болница где су људи на респиратору", рекла је Ана.

Нема правила каква ће бити клиничка слика, вирус је заразан и јесте смртоносан, али не толико па се шири брзо, указује она.

Морамо да слушамо шта каже струка 

"Струка је препоручила да се маске носе и на отвореном, гужва је у Кнез Михаиловој, морамо да се уозбиљимо, многе земље имају други пик. Сви смо жељни свега, видимо школе, онлајн настава, привреда и економија – корона је све зауставила", каже Стаменковићева. 

Највећи проблем је, како истиче, што не знамо колико ће трајати епидемија. Расте број људи који имају менталне проблеме, све је ово притисак, свакодневно читање вести, очекивање да ће бити тешко.

"Ово утиче на све нас, повећава се број малолетника који користе алкохол и супстанце, у Италији је повећан број самоубистава после карантина", указала је Ана Стаменковић.

"Морамо да слушамо шта каже струка и да пронађемо начин да нам буде добро у глави", рекла је она.

"Када разговарам са децом оболелом од рака, која бораве у стерилним собама и побеђују болест – ако деца могу да буду без телефона, нема разлога да ми не издржимо", напоменула је Ана Стаменковић, додајући да је ванредно стање помогло да заштитимо старије људе.