Несугласице између нотара и катастра – један проблем решен, остали чекају 2025.

Чак неколико хиљада захтева нотара за упис непокретности, катастар је одбио. Већ неко време постоје неспоразуми између катастра и нотара. Одржан је и састанак у Влади Србије.

Борко Драшковић, директор Републичког геодетског завода, рекао је, гостујући у Београдској хроници, да је то проблем на светском нивоу и "да га нећемо решити ни ми".

Истиче да је у питању неспоразум између права и решавања права – то је глобални проблем и УН и Светска банка се боре да се нађе решење, да се најпре дефинише оквир где ће се договорити о решавању проблема, а тек после 2025. решаваће се проблем када будемо дигитална ера.

Према његовим речима, састанак у Влади је био тежак, присуствовали су представници министарстава грађевине и правде, Републичког геодетског завода и Наледа.

"Један проблем је решен, а има сет проблема. Договорили смо се да лист непокретности убудуће буде јединствен, да изгледа онако како сада изгледа, а да ће на крају у листи непокретности коју издају нотари стајати да је прибављен преко информационог система Министарства правде и нотар ће оверити да је такав лист који буду давали заправо дигитална копија листа непокретности Републичког геодетског завода", објаснио је Драшковић.

Јесу ли грађани трпели

Понавља да је то светски проблем и не може да се препише рецепт из било које земље, не можемо да кажемо: ово је формула за успех решавања земљишне администрације у Србији.

Очекује се снажан уплив дигиталних технологија после 2025. године, када ћемо непокретност моћи да преносимо преко мобилног телефона, као у банци, указује Драшковић.

"Нећете морати да долазите у катастар и трансакцију ћемо урадити преко мобилног телефона. Многа занимања ће нестати, тако да ће геодете заменити геоинформатичари, нотаре ће, када је у питању упис права, заменити мобилни апарати или неки други апарати", рекао је Драшковић.

У међувремену, већи су редови испред нотара него испред катастра.

Драшковић указује да то има везе са врстом проблема. "Ми смо сви заједно на државном решавању пробема, решавање имовинскоправних послова. Катастар само у једном делу учествује у решавању тих послова – у техничком делу, дајемо логистику и геодетску инфраструктуру."

"Ако из једног суда преспете проблем у други суд, решавањем проблема у Републичком заводу направили смо проблем јавним бележницима и они су систем који је приватни сектор и много је као завод флексибилнији него државни орган и то јесте био циљ", упоређује Драшковић.

Постојали су проблеми наслеђени из социјализма, ово је врста логичне последице претакања пробема у неки други систем, сматра директор Републичког геодетског завода.

Заостали предмети

Драшковић каже да је прави податак да има 549.000 заосталих предмета. 

"Зашто је податак велики, променили смо систем извештавања, све ће бити видљиво, променили смо методологију, само архивиран предмет је решен предмет, сви други су активни. Имамо 549.000 тих предмета, ако одбаците предмете које смо решили а у роковнику су, чека да прође рок за право на жалбу, 220.000 и 92.000 који не могу да се раде због закона, уписа по редоследу предаје захтева – имамо активних 220.000 које можемо да радимо", објаснио је Драшковић.

Подвлачи да је у 2019. години Републички геодетски завод урадио 722.000 управних предмета.

Драшковић поручује грађанима да на сајту Завода сами могу да се информишу, као и да се обраћају професионалним корисницима да би направили упит.

"Имамо 1.400 професиналних корисника из редова адвоката, 550.000 професионалних корисника из редова геодетских организација, сви они могу да помогну из канцеларије, електронски да дају одговор на свако питање које бисте поставили службенику Републичког геодетског завода", закључио је Драшковић.