Живи у изгорелом стану, али не губи наду у боље сутра

У трену је остао без свега. У стану му је као на ветрометини. Зимус се сналазио, а стану је провео пролеће и лето. Четрдесетрогодишњи Иван Тодоров, са здравственим проблемима од рођења, без помоћи других не може кроз живот.

"Примам социјалну помоћ од неких седам и по хиљада динара месечно. То тешко стиже и за прехрану, а камо ли и за остале трошкове", каже Иван.

Трагови пожара, и после више од осам месеци, видљиви су на згради у центру Грделице. Нова улазна врата наговештај су бољих дана. Није препуштен самом себи, има ко на њих да покуца.

"Сви по мало, а њему ће значити много", истиче Биљана Стаменковић, супруга Ивановог најбољег друга Жарка.

Жарко је из Словеније помагао колико може. Апел за помоћ упутио је преко друштвених мрежа. Покренула се и показала саосећајност и мала Грделица. 

Драган Марковић, из ЈКП Грделица, каже да је група младих људи из тог места и још неколико људи изашло у сусрет Ивану и колико-толико оспособило једну просторију у стану, а припремају се да обнове и остале.

Тих, скроман, ненаметљив, Иван се не жали на судбину и тешке дане које често проведе само на хлебу и води. Ни хране, ни огрева, а зима иде.

"Имам неких ствари за зиму, дали су ми неки људи", каже Тодоров, али му, како напомиње, пратично свега недостаје.

Ипак, не губи веру. Уз подршку добрих људи поново има топлу воду и телевизор. Још да добије посао, каже, све би било много лакше. После добро урађеног теста нада се добром гласу из британског "Аптива".