Рубрике хроника и шоу-бизнис неславни рекордери у кршењу Кодекса новинара

Анализом рада само шест онлајн медија, Савет за штампу утврдио је да је Кодекс новинара прекршен 2.829 пута. Од првог априла до краја јуна анализиран је рад портала "Србија данас", који бележи и највише прекршаја, затим "Телеграф", "Еспресо", Б92, док су најмање кршења Кодекса имали су "Мондо" и 021.

Неславни шампиони по броју кршења одредби Кодекса новинара су традиционално рубрике хроника и шоу-бизнис. Истраживачи Савета за штампу бележе и да су новинари тих рубрика најчешће посртали када је реч о одредбама које се односе на истинитост извештавања, али и права на приватност.

"Јако је честа појава откривања података попут слагалице – у једној вести се открије име, у другој адреса, у трећој фотографија и кад ми сложимо све те вести добијамо слику о особи која је предмет вести. Поглавље четири о новинарској одговорности то су тачке које се односе на претпоставку невиности, објављивање непримереног садржаја, кршење културе и етике јавне речи, али заштиту права и достојанства деце, жртава злочина", наводи Александра Григоров, новинар.

У разговору са новинарима и уредницима чији медији најчешће крше Кодекс новинара образложење је да се вести пишу по шаблону, а циљ је углавном исти.

"Две врсте образложења добијамо – уредници кажу да ти текстови имају највише кликова, дакле то људи желе и ми им онда то дајемо, а од новинара добијамо образложење типа, па не могу ја да немам кад сви други имају то, не могу у редакцији да се појавим без крвавих детаља, изјава комшија, како плачу на сахрани и свих тих ствари које сматрамо потпуно неприхватљивим", истиче Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

На сличне прекршаје односиле су се и жалбе које стижу Савету за штампу. Њих је ове године било и двоструко више него претходне године. Од 131, разматрана су 94, а од тога 69 одсто жалби било је оправдано.

"Разумемо да су породице жртава углавном у шоку када се нешто деси и не обраћају пажњу на медијско писање у тим тренуцима и немају ни ту свест да треба да се пожале државним органима или Савету за штампу, али бисмо апеловали на њихове пријатељи, комшије, даље рођаке да им у таквим ситуацијама помогну и да једноставно зауставе такво писање о њима", наглашава Бојан Цвејић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу.

Када се у медијима појави текст који крши неко од начела Кодекса новинара или повређује права појединца или групе грађана, оштећени могу да поднесу жалбу том савету. На то у одређеним случајевима имају право и невладине организације, државни органи, али и сами чланови Савета.