Које су информације од јавног значаја грађани најчешће тражили од почетка епидемије

Грађани су током епидемије коронавируса поднели 101 жалбу Поверенику за информације од јавног значаја које се односе на здравство и управљање јавним новцем. Повереник Милан Мариновић је рекао за РТС да је 80 одсто жалби грађана било оправдано, али и да се до информација теже долазило у Београду и другим већим градовима.

Милан Мариновић је навео да су се информације које су грађани тражили разликовале у зависности од тога да ли су их тражили током ванредног стања или по његовом завршетку.

"У време ванредног стања највише су тражили информације о доступности медицинских средстава, респираторима, заштитним маскама, о расположивости кревета у болницама, другој медицинској опреми и лековима", рекао је Милан Мариновић током гостовања у "Београдској хроници".

По завршетку ванредног стања, додао је Мариновић, грађане је највише интересовао број заражених особа и број преминулих у готово свим градовима и општинама у Србији.

Говорећи о томе да ли су грађани добили одговоре, повереник Мариновић је рекао да су неки заводи за јавно здравље при локалним самоуправа били отворенији према тражиоцима информација, како грађанима, тако и новинарима.

"Могу да кажем да се у Београду најтеже долази до информација. У Београду и неким великим градовима. Обично мање средине дају информације", нагласио је Милан Мариновић.

Додао је да су, од укупног броја жалби које пристигну Поверенику, око девет одсто жалби поднели новинари, али их је из области здравства, истиче, било преко 30 одсто.

"Републичке институције најзатвореније према грађанима" 

Истакао је да су, када је реч о пружању информација од јавног значаја грађанима, најзатворенији републички, државни и други органи и организације. Објаснио је да у ове организације спадају, између осталих, министарства, јавна предузећа, као и републички заводи и фондови.

"Преко 50 посто жалби које нама стигну су жалбе на поступање или непоступање тих органа", истакао је Мариновић.

Када државне институције не пруже информације од јавног значаја, дужне су да плате казну, али то чине из јавних средстава. Мариновић је навео да Повереник сваке године подноси извештај који би требало да разматра Народна скупштина.

"У том извештају је до детаља описано који органи, колико информација, у ком проценту се излази у сусрет. Нажалост, и претходни повереник и ја имамо исти проблем, а то је закон који треба мењати, закон који у време када је донет, пре 15 година, био један од најмодернијих и најпрогресивнијих у свету", казао је Мариновић.

"Закон прегазило време" 

Додао је како је тај закон прегазило време, али је показао и неке мањкавости које умногоме отежавају право грађанима, новинарима и свим другим тражиоцима информација да дођу до информације које их интересују.

Мариновић је истакао како су институције казне плаћале до 2017. године, али да је тада промењен Закон о општем управном поступку и да је тада Поверенику дато, како је навео, много јаче оружје.

"Не да изриче казну у висини од 20.000 до 200.000 као до тада, максимално, него да изриче казну у висини половине месечног прихода тог органа власти који је ускратио информацију или до 10 посто годишњих прихода у претходној години", казао је Мариновић.

Међутим, како је истакао Мариновић, када је Повереник тражио од Управе за пореске приходе колики су приходи органа власти, они су рекли да износ тих укупних прихода није дефинисан у Закону о буџету. Навео је да тај недостатак може да се реши изменама закона.

"Постоји и други начин да се дође до информација, да Повереник, када исцрпи сва могућа средства, пошаље своје решење којим је наложио органу да дâ информацију и решење о извршењу које следи после тога Влади Републике Србије која по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја има обавезу да пружи асистенцију", навео је Мариновић.

Додао је да откад постоји инситуција Повереника за информације од јавног значаја није било слуха из Владе да пружи асистенцију у пружању информација.

Мариновић је истакао да за информације које се тичу угрожавања и заштите здравља и животне средине важе много краћи рокови и да је рок за одговор на те захтеве 48 сати, док је за остале категорије информације рок за одговор 15 дана.