Болест која не боли, a однесе 50.000 живота годишње

Докторка Ивана Петровић са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" каже за Јутарњи програм да једна анкета, која је анонимно рађена, показује да 30 до 40 посто становништва у Србији не зна који лек за хипертензију пије и коју дозу.

Према њеним речима, превенција мора да крене из породице, од малих ногу.

Докторка Драгана Кошевић каже да је Светска федерација за срце заправо покренула акцију обележавања Светског дана срца да би се подигла свест становништва за превенцију и указала да постоји огромна опасност од ове хроничне незаразне пандемије. 

Нека предвиђања, додаје, показују да ће 2030. године чак 30 милиона људи умрети од последица кардиоваскуларних болести. 

"Зато је потребно подићи свест како у развијеним, тако и у неразвијеним земљама и свакодневно апеловати на превенцију", каже докторка Драгана Кошевић и наглашава да је превенција кључ да не дође до ових катастрофалних резултата.

Лепеза фактора ризика

"До кардиоваскуларних болести доводи лепеза фактора ризика. Постоје они на које не може да се утиче, а то је пол јер је доказано да мушкарци значајно више оболевају од жена. Жене сустижу мушкарце у менопаузи, јер су донекле заштићене хормонски, године старости", објашњава докторка Кошевић.

Додаје да оно на шта можемо да утичемо то је пре свега артеријска хипертензија, од које болује милијарду људи у читавом свету. 

"То је тихи убица, болест која не боли, али доводи до катастрофалних последица", наглашава др Кошевић.

Докторка Петровић поручује да имамо лоше здравствене навике. Потребно је од школског доба кроз систематске прегледе пратити стање деце и научити децу да имају поверење у лекара, кроз разне едукације, радионице. 

"Најважнији део је у породици где ће родитељи рећи свом детету шта треба да ради а шта не. Исхрана је такође битна, да се избегне фаст фуд", поручује докторка Кошевић.

Важна исхрана, физичка активност, контрола шећера и липида

Докторка Кошевић сматра да је само изговор људи да се много чека на превентивни преглед код лекара.

Наглашава да све креће из породице, начин живота, здрава исхрана, шта једемо, кад једемо, колико једемо. Основно је забранити пушење, које је један од великих фактора ризика.

Додаје да је потребна контрола шећера у крви и липида, да се бар једном годишње одреде вредности масноћа у крви, да би се евентуално детектовао проблем.

Физичка активност је јако битна јер позитивно утиче и на тело и на психу да сте нешто добро урадили за себе.

Добар је брзи ход, лагане кардио вежбе, вежбе које пријају. Неко ко има нерегулисан притисак не би смео да се излаже физичком напору, поручују докторке са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".