Плата чобанина на Старој планини 60.000, али опет нема ко да чува овце

Породица Младеновић из пиротског села Темска чува више од 100 оваца и коза. Кажу да је највећи проблем то што нема младих на селу па не могу да нађу раднике. Пастира плаћају 50–60.000 динара.

"Значи сву јагњад треба да дам само за овчара. Мени само остаје млеко и вуна. Вуну нико не купује јер је десет динара килограм, а плаћам 500 динара шишање овце. Нема рачунице", каже Драган Младеновић. 

Дејан Живић, директор Ветеринарске клинике у Пироту, указује да је све мање власника који чувају овце.

"По мени, социјална помоћ која се даје људима који ништа не раде требало би да се преусмери на плаћање радника који би радили у пољопривреди и сточарству. Била би много боља ситуација", каже Дејан Живић. 

Једини произвођач пиротског качкаваља са заштићеним географским пореклом је млекарска школа. Качкаваљ се производи искључиво ручно, од млека са Старе планине и у корпи од лесковог прућа. 

"Прерађујемо 5.000 литара млека дневно и можемо се похвалити врхунским квалитетом нашег производа. Оно што је још битније, из наших клупа излазе врхунски мајстори овог заната који су познати широм наше земље", каже Ненад Ђорђевић, директор Млекарске школе. 

Остале млекаре нису заинтересоване за производњу качкаваља, а и сировине је недовољно, па у локалној самоуправи сматрају да су неопходни додатно подстицаји. 

"Још нема довољно мотивације, што значи да је зарада за њих и даље ниска, тако да треба заједно са државом да размишљамо у том правцу да обезбедимо неку екстра премију за све сточаре који своје млеко дају за производњу производа као што је пиротски качкаваљ", каже Весна Лазаревић из Градске управе Пирот.

Стручњаци очекују да ће заштитом на нивоу Европске уније, пиротски качкаваљ постићи бољу цену на тржишту, односно да ће то позитивно утицати на развој сточарства на Старој планини.