Београдску гужву заменио бригом о 70 оваца

Од првог јагњења у којем је учествовао још као средњошколац на распусту у Сопотници, Александар води евиденцију о овцама, зна им имена и прати животни циклус.

Од како се преселио из Београда, као ветеринар, води евиденцију и о сваком сопотничком грлу и стаду, која су све бројнија, захваљујући њему, кажу мештани.

"Ако то газда не запише, код њега има, значи кад је крава оплођена, кад отељена, све, све, све...Он како је дош'о, све је кренуло овде како треба", каже Љубиша Тмушић.

Драгана Јањушевић каже да је ветеринар за њих ту у свако доба. "Повећали смо бројно стање стоке, што оваца, што крава, повећали млечност, побољшали квалитет меса, свега", прича Драгана....

То је само мали дуг радости одрастању уз тетку крај сопотничких водопада, каже Александар.

"Мени је било битно прво да оплеменим расни састав стоке, да народ не продаје стоку због малих проблема, кад стока оде на клање. То је мени био циљ да се задржи што више грла, а да убацимо квалитетне бикове, немачке, аустријске, који ће на овом терену дати добре резултате", каже Александар. 

Кључно је да не дође до укрштања у сродству, додаје Александар, због чега се и прате сви параметри једног грла генерацијама уназад, едукујући сточаре док примењује највише стандарде у узгоју оваца на својој фарми.

"Мени јесте план и жеља, и надам се да ће се то и десити и да ћу направити нову расу која ће се звати сопотничка овца", наводи Александар.

То је дуг и скуп пут, од кога неће одустати, каже Александар. Мештани који су дуго били без ветеринара у селу, цене спремност да притекне у помоћ у свако доба дана и ноћи.

"Нека је два, три сата, он дође...Ако неће на пример да зове газду, он улази сам и осемењава и тако", каже Бисера Тмушић.

Ето предности суседа ветеринара, које су раније чекали да дођу из Пријепоља.