Хоће ли се доћи до правде у случају убиства Славка Ћурувије

У пресуди првостепеног, у овом случају Специјалног суда за организовани криминал од 5. априла 2019. године, наводи се да је Ћурувију убило непознато лице, а да су службеници Државне безбедности припремили терен.

За учешће у убиству Ћурувије 11. априла 1999, на укупно 100 година затвора неправоснажно су осуђени тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић.

Суђење је почело 1. јуна 2015. године, а пресуда је изречена чак две деценије по убиству Ћурувије.

Адвокат породице Ћурувија, Слободан Ружић, каже да није изненађен, али да је очекивао потврду првостепене пресуде.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић наводи да је очекивао да веће Апелационог суда само изведе доказе за спорне тачке оптужнице и донесе коначну пресуду.

"Када сам читао образложење, схватио сам да је правосуђе још велики проблем овог друштва. Био сам шокиран, 15 година истраге и четири године суђења, различити сегменти друштва су вршили опструкцију", истиче Матић.

Љиљана Смајловић, чланица Комисије за истраживање убистава новинара, каже да је највише узнемирава чињеница да је тужилац тражио поништавање пресуде у којој су окривљени осуђени на укупно сто година затвора, истичући да нема поверења у судство.

"Апелациони суд је могао на претресу да расплете нејасноће и донесе пресуду. У Америци кажу: 'Одложена правда је ускраћена правда.' Видела сам да осуђени после пресуде иду у кафану, па у кућни притвор где су чекали крај жалбеног поступка, указује Смајловићева.

Адвокат Ружић наглашава да Апелациони суд није вратио поступак на почетак. "Алелациони суд је дао налог шта треба да се понови, тражи се јасније образложење пресуде". 

Коначана пресуда за годину дана

Ружић сматра да неће бити извођења нових доказа и нада се да ће кончана пресуда бити изречена за годину дана – пет до шест месеци поступка који ће се после опет наћи пред Апелационим судом који мора да донесе коначну пресуду.

Ипак, сматра да је скандалозно да се на пресуду чека више од 20 година.

"Плашим се за пресуду пошто је реч о некадашњим члановима бивше Службе државне безбедности", додаје Ружић.

Веран Матић напомиње да је Комисија током суђења стално указивала на пропусте у процесу. Надам се да ће се ти пропусти исправити у новом суђењу. Овај случај ће имати своје последице и на унутрашњем и међународном плану, додаје Матић.

Смајловић: Осуда бившег врха тајне службе једне државе равна је чуду

С друге стране, Љиљана Смајловић сматра да би било чудо да се у некој држави осуди врх тајне службе. Навела је пример суђења за убиство словачког новинара, где је бизнисмен који се теретио да је наручио убиство ослобођен. 

Подсетила је да је на обележавању прве годишњице убиства Славка Ћурувије, Зоран Ђинђић обећао да ће опозиција, када дође на власт, наћи његове убице.

"Знамо колико је било близу да се никада не открију убице. Било би посебно окрутно када смо на прагу правде да се осумњичени ослободе због неких техникалија. Доживљавам ово као тешку личну драму", нагласила је Смајловићева.

Адвокат Ружић сматра да је једино осуђујућа пресуда била задовољење правде. "Нису случајно осуђени, суд је у пресуду унео Н. Н. лице и Апелацони суд је то протумачио као прекорачење оптужнице. Државни службеници су вршили злочине који никакве везе немају са службом", каже Ружић.

Веран Матић наглашава да се новинари осећају угрожено и економски и физички, нарочито када осуђени за убиство Ћурувије крај жалбеног поступка чека код куће.

Н. Н. или Мирослав Курак

"Морамо да останемо истрајни и не смемо да напустимо ову борбу. Више од 90 одсто случаја убистава новинара у свету никада се не реши. Суд не оспорава доказе, што ми даје оптимизам у позитиван исход", наводи Матић.

Адвокат породице Ћурувија Слободан Ружић тврди да зна одговор на питање шта је радило треће лице.  

"Не знамо да ли ће суд остати на Н. Н. лицу или ће осудити Мирослава Курака", додаје Ружић.

Kурак, који се у оптужници помиње као директни извршилац убиства, у укинутој пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (Н. Н.), чији идентитет није утврђен. 

Као чудну околност Ружић наводи да је Кураку продужен пасош током поступка.

Љиљана Смајловић подсећа да је Славка Ћурувију пратило, снимало и прислушкивало 16-17 људи – знао се сваки његов корак, да би га неколико дана пред смрт на тадашњој Телевизији Београд називали издајником.

С друге стране, Ружић истиче да је човек који је био главни за праћење Ћурувије рекао да је он био патриота. Верујем у суд, али вера није базгранична и слепа, додаје Ружић и наводи да, уколико крајњи исход процеса буде другачији, изнеће све "скандалозне ствари у јавност".

Смајловићева каже да је њена стрепња велика, али да не верује да ће после напора који је уложен држава после рећи да ништа није могла након што је признала да га је убила.

Матић понавља да је првостепеном поступку доказана кривица и да верује да суд поступити професионално.