Шта су "плућа" Београда – колико престоница има зелених површина

Око 25.000 хектара шуме има у Београду, а то обухвата и јавне паркове, али само оне које су у евиденцији, односно државне – то су последњи званични подаци. Стручњаци кажу за наш главни град недовољно.

У последњих пет година површина под дрвећем повећана је за један проценат, а да би се достигла жељена бројка неопходна је цела деценија.

"План града је да се тај проценат за десет година попне за 25 одсто, што је охрабујуће и амбициозно", каже Звонко Баковић из ЈП "Србијашуме".

Градске, приградске, шуме уз водотокове и канале, све утичу на квалитет ваздуха у престоници. Стабло питомог кестена, старо 30 година, апсорбује око 80 тона прашине и штетних честица годишње.

"Са повећањем старости дрвета, ако се оно правилно негује, расту и његове опште корисне функције", објашњава Баковић.

Због свега тога против сече шуме у Кошутњаку побунили су се и грађани. Зато је градска комисија донела решење које подразумева да сечење шуме на Кошутњаку неће бити усвојено.

"Нећемо дозволити сечење шуме у Кошутњаку, нећемо усвојити ниједну одлуку која подразумева раскрчивање шуме", поручује Марко Стојчић, градски урбаниста.

Београд није једини град који нема довољно погодних површина за пошумљавање. У Милану је чувени архитекта на две зграде засадио више од 700 стабала, а Париз ће до 2024. године уложити 72 милиона евра за сређивање централног дела града.

Циришка студија, урађена пре две године, показује да би ако се овакав тренд настави температура у градовима до 2050. године могла да порасте за 4,7 степени. Претходне зиме Београд је неколико пута био најзагађенији град у свету. Квалитет ваздуха је увек био бољи у зеленим зонама. 

"У срединама где су издувни гасови од аутомобила биљке прерађују годишње и преко 60 килограма полутаната које имамо у току загађења једне урбане средине", наводи Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

Дрвеће утиче и на смањење приземног озона, који је изузетно штетан за људе. Ипак, стручњаци упозоравају да не треба садити дрвеће које изазива алергије.

"Један хектар клеке производи 30 килограма материје која делује антибактеријски", додаје Митровићева.

Да је зеленило и те како важно, потврђују и стручњаци. Кажу да чак и жбуње и грмље доприноси чистијем ваздуху, а у комбинацији са дрвећем и травама умањује и буку.