Зелена дигитализација олакшава инвестиције у заштиту животне средине

Следећи препоруке Европске комисије о циркуларној економији развијен је пројекат зелене дигитализације који ће омогућити бржу и лакшу размену података и њихову доступност и онима који желе да инвестирају у заштиту животне средине. 

Уместо досадашњих 120.000 извештаја годишње архивираних у 25 картонских кутија, мејлова и телефонских позива, све информације биће доступне преко дигиталног сервиса.

"Сви подаци, осим оних који су пословна тајна, биће доступни на платформи. То је врло важно за оне који желе да инвестирају или желе да се повежу са одређеном компанијом и одложе свој отпад, пронађу сировину. То ће моћи да учине путем наше дигиталне платформе и да олакшају, да унапреде и да функционисање буде знатно боље", рекао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Пројекат зелене дигитализације треба применом иновативних технологија да повећа ефикасност у раду националног регистра и извора загађивања, да ојача безбедност и поузданост рада информационог система и унапреди комуникацију с корисницима.

"То ће унапредити пословање јер нећемо губити више времена на слање тих папира и контролу да ли су сва документа о кретању отпада валидно попуњена и потписана", каже Иван Јордовић из Ценекса, националног оператера за управљање амбалажом и амбалажним отпадом. 

Према његовим речима на овај начин електронског подношења докумената је врло лако исправити уочену грешку и нема потребе да се чека за оригинал печатом и потписом кад ће то моћи електронски да се потписује.

У оквиру зеленог договора, европске компаније морају да пређу на концепт циркуларне економије који прати дигитализацију да би остале конкурентне на тржишту.

Слободан Крстовић из Наледа каже да држава може да додатно дигитализује своје сервисе, да прикупљање података учини потпуно електронски, да се не заврши све на прикупљању података већ да те податке укрсте и на основу података одраде праву анализу ризика која ће касније користити инспекцијама за редовне и ванредне контроле.

"Само на тај начин можемо имати превенцију стварања инцидената у животној средини", сматра Крстовић.

Пракса је показала да су, након почетних улагања, електронски сервиси јефтинији, ефикасни и да смањују корупцију. 

Електронски систем инспекција могао би, уз податке Националног регистра извора загађивања, да допринесе да се смањи загађење животне средине.