Млади се враћају на село

Пре три деценије у Леушићима био само један ученик, данас их је петнестак. Леушићи сад имају 63 домаћинства, а још се младих досељава.

У седам села сувоборског краја, за последњих десет година опустело је 150 домова. Да се нешто мења, показује пример Леушића, једног од најмањих села у општини Горњи Милановац, у које се у последњих неколико година млади враћају, а бележи се и пораст наталитета.

Пре непуне три деценије у Леушићима је био само један ученик, сада се скоро из сваког дома чује дечија граја. Петнестак малишана до школе путује од пет до 10 километара.

"Из Леушића идем у Прељане, није ми проблем, јер тамо имам пуно друштва," каже ученица, Кристина Ђуровић.

Данас Леушићи имају 63 домаћинства, у њима живи стотинак пунолетних. Све је више младих чији потомци стасавају за школске клупе.

"Тешко је, зими је незгодно, због ученика који мало дуже путују, али све се то превазиђе, најбитније је да су они здрави и добри", изјавила је Катарина Ђуровић.

Млади се у Леушићима одлучују да остану на својим имањима. Док мушкарци раде у Горњем Милановцу или Чачку, жене остају код куће, брину о домаћинству и рађају децу.

Живко Милосављевић, мештанин, каже да су се доселиле нове комшије које су од неплодног направили плодно земљиште и гаје боровницу и друго воће.

У основној школи "Иво Андрић" у Прањанима долази 300 ђака.

"Чињеница је да наталитет опада, али смо ми ту који можемо учинити доста, али не можемо сами и нико не може сам, него се морамо повезати са другим институцијама и организацијама", истакла је Мирјана Маћић, професор разредне наставе.

Уз пољопривреду и воћарство, последњих година у Леушићима се развија и сеоски туризам. Можда ће неко од гостију под Сувобором одлучити да следи несвакидашњи пример овог села.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(петак, 26. мар 2010, 20:47) - anonymous [нерегистровани]

Paris

Ovo je jedna divna vest,da se mladi vracaju u selo zato treba ih podrzati.Da imaju sva prava kao i ostali gradjani,ceniti njihov rad i trud.Da nije bila ta socijalna razlika u drustvu,sela nebi opustela!!!!!!

(четвртак, 31. дец 2009, 20:11) - anonymous [нерегистровани]

puno srce

lepo je videti decu u selima srbije, imamo lepa sela, lepu prirodu i u tome treba traziti sansu svih buducih uspeha. Pozivam drzavne institucije da se o temi vracanja i ozivljavanja srpskog sela detaljno razradi i dobro isplanira( valjda postoji neki drzavni plan}Zivotno je vazno vracanje i ozivljavanje srpskog sela koje je vekovima bilo stozer nase snage i naseg indetiteta

(четвртак, 31. дец 2009, 15:36) - Sima [нерегистровани]

poreklom iz Leusica..

Dragi moji,
vidim da svi lepo znate sta bi trebalo, kako bi moglo itd.. da se popravi situacija na selu. Verujem da to znaju i nasi lideri, nije to neka nauka. Medjutim budimo sigurni da se nista nece uraditi organizovano, planski, strateski i zdravorazumski. S toga ne treba ni da se uprezemo mnogo. Prica o Leusicima je jedna srecna kap u moru opsteg raspada zemlje & drustva. Kad bi samo petina stanovnika Beograda sela u kola i otisla jednom mesecno da kupi jaja, brasno, dzem, sir u Leusice..Kad bi samo poveli svoju decicu da se upoznaju i igraju s decom iz Leusica. S toga pozelimo ovoj predivnoj deci da dozive sredjeniju i srecniju Srbiju, da se skoluju i da vide sveta ali i da se vrate u to selo, te pitome brezuljke Sumadije i da zive u blagostanju. Pogledajte sta su uradili potomci Leusica: www.rajski-konaci.com. Jer od price nema nista..

(четвртак, 31. дец 2009, 15:04) - dm/nl [нерегистровани]

Industrijski Parkovi

U mnogim selima se moze prepoznati tereni koji su kako se to u narodu kaze ni "Srpski ni tudji", ili seoske "utrine" koje su izgubile svoju funkcionalnu primenjivost. Upravo takvi tereni mogu biti pokretna snaga razvoju sela. Ako bi Drzavna Uprava ulozila sredstva, a pomocu Opstinskih Samouprava i Seoskih Odbora, realizovala Industrijske Terene sa uradjenom Infrastrukturom onda bi to svakako promenilo izgled i nacin zivota na selu. Finansijska sredstva iz Evropskih Fondova za Razvoj Malih i Srednjih Preduzeca bi dobila svoj smisao jer bi se time prepoznao teren njihoveog funkcionisanja i povratno umnozavanja profita.
Ne bi dolazilo do rasipanja seoskog nataliteta, tako sto bi jedan sin nasledio seosko domacinstvo, a ostali bi morali migrirati u potrazi za zivotnim opstankom. Oni bi rado nakon izucenih skola i zanata ulozili sebe upravo tamo gde bi bili i naj prepoznatljivi i "vrsne zanatlije" (dokazani Srpski epitet sirom sveta) i pruzali svoje zanatske usluge svojem stanovnistvu, a svakako konkurentni poduzetnici u citavoj okolini. Dolaze veliki investitori iz celog sveta u Srbiju, ali nijedan nece doci i ulagati u uredjenju Drustva u Donjem segmentu Razvojnih Struktura. Tu Privredu i taj stepen Razvijenosti moraju podneti sami Srpski Gradjani; ukljucujuci tu i Srpsku Dijasporu kao veoma znacajan potencijal u daljem razvoju Evropske Srbije. Ovim bi konacno i otpoceo, dugo odlagani, proces za pretvaranjem svake Druge (obojane)Ekonomije u jednu Regularnu Ekonomiju i uslovnu Fiskalnu Politiku koja bi u svom rezultatu belezila jedan znatni doprinos Celoj Srpskoj Privredi i mnogo puta nadmasila svoja predhodna ulaganja.
Dakle po redu: Opstinska/Seoska zemlja+Drzavna sredstva za Infrastrukturu+Seosko stanovnistvo sa izvanrednim poduzetnickim moralom i kvalitetom zanatstva+Drzavno/Bankarskim (mikro)Razvojnim kreditima = dobija se slika Srbije koja mnogo vise lici na jednu Razvijenu Evropsku Drzavu.
Kolateralna Prezentacija bi bila doprinos za ukrupnjavanje Poljoprivrednih Poseda i daleko vecoj produktivnosti proizvodnje.
P.S. Ovakva je slika zivota u mojoj okolini, dok moji "hektari" zarastaju u korov i nema ni dece da bar beru kupine.
Rusevine skole i napustene zidine "Zadruzne zgrade" govore o razvoju nekadasnjeg razmisljanja "Industralizacije gradova" za koje su Sela dobro platila svoj doprinos, a ni do danas nisu dobili restrikciju svojih ulaganja. Mozda je ipak sada dosao momenat da selu vratimo zajam i vitalizaciju.

(четвртак, 31. дец 2009, 14:11) - anonymous [нерегистровани]

Vest

Ova vest me je zaista obradovala.
Naviko sam da slusam kako godisnje izgubimo jedan mali grad pa mi je ova vest bila nekako neobicna;)

(четвртак, 31. дец 2009, 12:48) - anonymous [нерегистровани]

Zivot na selu..

Ovo jeste lepa vest,ali ovakve vesti su prava retkost,i siguran sam da nece biti mnogo ovakvih primera,bar u nekoj blizoj buducnosti.Ja sam ziveo na selu,i napustio sam ga,upravo zbog veoma lose infrastrukture,i zbog apsolutne neisplatljivosti bavljenja poljoprivredom na malim posedima.Ziveti u 21. veku,u sredini bez najosnovnijih infrastrukturnih uslova za normalan zivot je ustvari tracenje zivota.Kod nas su sela gusena decenijama,i u tome ima odgovornosti i samih ljudi koji zive na selu,zbog neorganizovanosti,nesloge,nedostatka vizije o razvoju sela,itd,a onda se na to nadovezuje i odgovornost lokalnih vlasti,i zatim i same drzave.Gasenje ogromnog broja sela je samo logicna posledica visedecenijskog gusenja i nemara.Imao sam prilike da boravim u selima zapadnih zemalja,i video sam da su tamo uspeli da veoma male seoske zajednice urede tako funkcionalno i lepo,da ljudi i ne razmisljaju o odlasku odatle.Kod nas je situacija totalno drugacija,i tesko da se mogu u narednih 15 godina stvoriti uslovi u kojima bi ljudi mogli videti perspektivu zivota na selu.A to nije mali period.Svako ko je proziveo detinjstvo na selu,u tako teskim i oskudnim uslovima,trudice se na sve nacine da bar njegova deca imaju malo bolje i udobnije detinjstvo,i sansu za bolje obrazovanje.Veoma vazna cinjenica je i to da ljudi sa sela moraju uloziti mnogo vise sredstava da bi im deca zavrsila neku visu skolu ili fakultet,nego sto je to slucaj u gradskoj sredini,jer vec sa polaskom deteta u srednju skolu,javljaju se putni troskovi,stanarina,itd.Stanje bi se moglo popraviti jedino ako bi drzava napravila ozbiljnu i primenjivu strategiju razvoja sela.Ovako,ljudi se vrate na selo uglavnom iz ocaja.

(четвртак, 31. дец 2009, 11:53) - anonymous [нерегистровани]

selo

Sve više ljudi kupuju kuće od 1,000€ do 2,000€ koje se mogu naći širom Srbije. Život je postao preskup u gradovima i jednostavno treba tražiti neka alternativna rešenja. Ljudi na selu nisu toliko zavisni od materijalnih dobrina pa je život dosta lakši nego u gradu.

(четвртак, 31. дец 2009, 11:31) - dm/nl [нерегистровани]

Selo

Ovo je pozitivna prica i ima svoj smisao.
Medjutim ovo je drugi deo ili kraj price koji ce ponovo biti zaboravljen ako ostane sam za sebe cinjenica. Treba sagledati stvari u njegovoj celini i poceti stvar iz pocetka jednom ozbiljnom Reformom sela.
Treba napraviti strategiju i Strukturu sela kao sto je to slucaj i sa gradovima. Veliki se prelivaju u manji do poslednjeg ogranka zivota ljudi. Znaci poceti sa izgradnjom Ifrastrukturnom Drustvenom Organizacijom u vecim selima i Organizacionom Komercijalizacijom stanovnistva. To potsticati malo-privrednom aktivnoscu i mikro kreditima.Ucitelji, odgajivaci i vaspitaci, lekari, pekari i druge zanatlije cine bazu drustvenog privrednog potencijala. Jednom delu stanovnistva sela stime omoguciti zivot na selu i bez poseda velikih imanja obradivog zemljista.
Strukturnim razvojem ostvaruje se jedan neprekidni lanac zivotnih struktura od najvecem ka najmanjem koji jedan drugog vuku u sistemu Celokupnog Razvojnog Drustva.
Ziveti na selo, a u gradskim zivotnim uslovima, bice poruka sutrasnje Srbije.

(четвртак, 31. дец 2009, 10:48) - Marko Ivanović, Prag [нерегистровани]

Tužna suština

Vest je lepa ali suština tužna. Posla u gradu nema a ljudi moraju da se snalaze. Lično znam puno takvih slučajeva a sve su to samo simptomi očajnog stanja naše privrede. Život na selu je naravno zdraviji, ali individualistička poljoprivreda nema nikakve šanse na svetskom ekonomskom tržištu.

(четвртак, 31. дец 2009, 10:17) - zoran [нерегистровани]

Bravo!!!

Ovo je lepa vest! Da je više maldih koji bi se vratili na selo ne bismo bili ovde gde jesmo!