Манастир Бањска за славу блиста новим сјајем

Српски средњовековни краљ Милутин се по ревносном подизању храмова сматра непревазиђеним ктитором. Манастир Бањску надомак Косовске Митровице, посвећен архиђакону Стефану зидао је као маузолеј. О манастирској слави, Бањску, која опстаје више од седам векова, походе не само верници већ и православци из српских средина и расељени.

Звона светиње оглашавају свечарење манастирске славе Дан Архиђакона Стефана. На радост Бањана манастирски комплекс блиста новим сјајем. Уређена је порта, а у унутрашњости Бањске изведени су, према веродостојним подацима, обимни радови.

"Срби на Косову и Метохији немају јачих стубова, немају чвршћег темеља него што су славне српске задужбине па чак и када су разрушене, када су само у темељима оне су знак могућег васкрсења", каже проф. др Драгиша Бојовић, професор средњовњовековне књижевности.

Понос су и архитектонска ремек-дела манастир Грачаница и Богородица Љевишка, које је највећи српски средњовековни задужбинар посветио Богородици.

"Љевишка сама по себи јесте велико уметничко дело, ако гледамо да кажем из перспективе уметности, али за нас најпре је то православна црква. То је наш храм где се молимо Богу", каже Ђорђе Стефановић, свештеник у цркви Богородице Љевишке.

У Студеничком манастирском комплексу краљ Милутин подигао је цркву посвећену Богородичиним родитељима светитељима Јоакиму и Ани. Задивљује и својим скромним димензијама и живописом.

"У цркви се налази и ктиторска композиција краља Милутина са принцезом Симонидом и што је још познато од фресака Свети Симеон и Сава.То су једне од најлепших фресака. Све више странаца долази, причамо им о славној историји, уствари ко су били Немањићи", каже монах Силуан, сабрат манастира Студенице.

Краљ Милутин, народу и отечеству даривао је 40 велелепних храмаова у Унесков регистар баштине уписана су четири споменика и део су историје човечанства.