Фејсбук и лажне вести у Србији – сукоб чињеница и неодољиве потребе за “кликом”

"Најтеже је за истину у време када све може да буде истина", говорио је чувени пољски афористичар С. Ј. Лец. Међутим, ако је новинарство питање чињеница, онда је вест ствар поверења. Заводљиве за "клик", лажним вестима и насловима често је тешко одолети.

Катарина Субашић, фектчекер агенције АФП објашњава за РТС да се нетачне вести готово увек односе на актуелне теме и садрже бар неке тврдње или детаље (имена, слике, опште познате информације) који су делимично или потпуно тачни, тако да и остале информације у Фејсбук објави, тексту, видеу или на фотографији корисницима звуче уверљиво.

Према њеним речима, фектчекери агенције АФП објаве за проверу бирају сами на друштвеним мрежама и у медијима и у томе имају потпуну уредничку слободу, а надају се да ће временом и читаоци слати информације које им се учине сумњивим и које би желели да провере.

"У партнерству са Фејсбуком, иако је наш рад потпуно независан и вођен је искључиво уредничким и етичким принципима светске новинске агенције АФП, чији смо део, ми приче и објаве за које докажемо да су нетачне или делимично тачне тако и оцењујемо на овој друштвеној мрежи. Свима који су поделили такву објаву на Фејсбуку она буде видно обележена уз линк ка нашој причи којом доказујемо да њихова објава није тачна", истиче Субашићева.

Шта то значи за саме кориснике? 

То за кориснике Фејсбука, напомиње, конкретно значи да ће моћи да виде ако је нека објављена вест лажна, а и мање ће таквих информација виђати јер Фејсбук видљивост такве објаве смањује и до 80 одсто, а странице које често објављују нетачне информације не могу да профитирају од реклама и мање су видљиве на Фејсбуку.

Поред традиционалних новинарских вештина, за проверу онлајн информација АФП користи одређени број једноставних алатки, као и "здрав разум и много опреза", стоји на сајту cinjenice.afp.com, страници Франс Преса за проверу лажних вести.

Милена Поповић, главна уредница Истиномера истиче да ће тај медиј проверавати постове објављене на српском језику који од стране Фејсбука буду означени као потенцијално нетачни, односно као потенцијалне дезинформације.

"Такође, новинари и истраживачи Истиномера ће и сами детектовати потенцијално неистините објаве, односно лажне вести и проверавати да ли су засноване на чињеницама или не. Осим вести провераваћемо и аутентичност објављених снимака, видео-материјала и фотографија, такође. Наравно, и сами корисници Фејсбука, као и читаоци Истиномера нам могу слати објаве са ове друштвене мреже за које сумњају да су лажне", истиче Поповићева.

Како тече процес провере? 

Према њеним речима, процес провере тече тако што када Истиномер провери објаву, даје одређену "оцену" и уколико је објава у потпуности лажна, Фејсбук ту објаву поставља ниско на листи објава.

"Фејсбук те текстове поставља одмах испод проверених информација, у одељку 'повезани чланци'. Сви ти чланци ће се свакако објављивати и на сајту Истиномера. Уколико корисник покуша да објави вест за који је установљено да је неистинита, добија обавештење да је неистинита", напомиње Поповићева. 

Фејсбук, каже, предузима и кораке против домена и страница које стално објављују дезинформације. Укида се могућност рекламирања ("буст") на тој друштвеној мрежи оним страницама које наново објављују дезинформације, смањује се могућност да шире лажне вести и ограничава се могућност зараде.

Који постови ће се проверавати? 

Провераваће се, указује, објаве без обзира на то ко их пласира - појединци, мање или више познате Фејсбук странице, медији, или, пак политички актери, а приоритет ће бити на информацијама које су дошле до већег броја корисника, односно оне које потенцијално могу имати највећи утицај.

"Свакако, посебан фокус Истиномера ће, као што је то већ десет година уназад, па ће тако остати и у оквиру овог програма, бити на политичкој одговорности, те ћемо посебну пажњу обратити на објаве, односно информације које се деле са званичних профила политичких актера, странака, као и медија који у великој мери креирају јавно мњење", истиче Поповићева.

Лажне вести нису новост 

Дезинформације, лажне вести, неутемељене тврдње, теорије завере - све су то, наводи, појаве које нису новост, али се са појавом пандемије може видети колико могу бити опасне и какве последице могу изазвати.

Људи су, сматра, "уплашени за сопствено здравље, немају одговоре на сва питања која их се тичу, немају поверење у званичне институције и јавне званичнике (оправдано) и због тога су подложни да поверују у разне неутемељене информације које, подвлачим, могу бити изразито опасне".

"Истовремено, иако ситуација захтева више него озбиљно и одговорно понашање надлежних можемо да видимо да и они који су најодговорнији у друштву и у држави (јавни званичници) неретко излазе у јавност са контрадикторним, неистинитим и збуњујућим информацијама, подацима и порукама, које се тичу ситуације у вези са коронавирусом", каже Поповићева.

Зато ће, напомиње, Истиномер наставити да, кроз проверавање онога што политички актери говоре, али и других информација које се могу пронаћи у јавној сфери, инсистира на политичкој одговорности.