Задужбине Немањића чувају српску историју и традицију

Рашки велики жупан Стефан Немања сматра се једним од најзначајнијих српских владара, заједно са сином Савом, утемељивачем Српске православне цркве.

Његову владавину одликује почетак подизања монументалних владарских задужбина у аутентичном рашком стилу. Међу њима је Студеница која је 1986. уписана у светско културно добро.

"Ми смо у Србији обишли православне светиње. Посебан утисак одају древни манастри 12, 13. и 14. века. У Студеници је упечатљива архитектура, иконопис и предивно појање, које крепи душу", наводи сестра Олга, монахиња из Москве.

Да Студеница блиста у сјају времена када је и подигнута, брине пре свих монашко братство.

"Сви људи воле да дођу у Студеницу, православни мало више, пошто више знају о историји саме Студенице", наводи Тихон Ракићевић, игуман манастира Студеница.

На подручју Старог Раса очувана је импресивна споменичка целина која је у Унесковом регистру баштине од 1979. Средњовековна сакрална здања - Петрова црква, Ђурђеви Ступови и Манастир Сопоћани Епархије рашко-призренске привлаче не само историчаре уметности, фреско-сликаре, византологе већ и туристе.

Сопоћани су кључни споменик у проучавању византијске и ренесансне уметности.

"Фреска која је освојила свет, очарала све људе који се баве уметношћу јесте Успеније Пресвете Богородице. Ту има око 30 квдрата и управо је та фреска прославила и нашу земљу и Сопоћане", објашњава архимандрит Теоктист, игуман манастира Сопоћани.

Владика рашко-призренски Теодосије наводи да смо примили у наследство велико духовно и културно богатсво.

"То су наши свет краљеви подигли и ево до наших дана је то сачувано", додаје владика рашко-призренски.

Историја, традиција и култура неизоставни су у стасавању младих, како би се те вредности пренеле и будућим поколењима.