У Банату немају искуства у гајењу ароније, али имају вољу да науче

Након три године од садње, Бојан Марчета из Житишта убира прве плодове ароније. Уверио се да овој биљци не треба посебна нега, сем редовног ручног плевљења траве.

Само једна штеточина му је правила проблем, у време цветања аронију напада рутава буба, која се скупља ручно да би се избегла употреба хемијских средстава. Због правилне смене кишних и суначних периода ова година је била погодна за аронију.

"Парцела је око две хиљаде квадрата. Седамсто жбунова имамо ароније, очекујем око 400 до 500 кила, значи пола тоне у овој првој години бербе и то ће се повећавати из године у годину, где се очекује неких око седам до осам кила за неких шест година плода по једном жбуну", каже произвођач Бојан Марчета. 

У овом делу Баната нема претходних искустава са аронијом на већим парцелама. У првој берби породица Марчета и пријатељи који им помажу још увек уче о овој биљци.

"Најбоље је да се то ради ујутро од осам до, рецимо десет, једанаест и поподне од четири до шест, седам сати. Да се избегну ове врућине. Из првог искуства данашњег мислим да може педесет кила дневно да се убере у две туре, значи ујутро и поподне", истиче Никола Петканић из Житишта.

У Банату нема организованог откупа ароније на велико. Плодови се мање користе свежи, па није интересантна за пијацу.

Купци су појединачни, они који знају њена лековита дејства и начине припреме.

Ова биљка се више гаји јужно од Саве и Дунава где постоји традиција прераде јагодичастог воћа у домаћинствима. Процењује се да у Србији површине под аронијом не прелазе 100 хектара.