Демографски аларм – Србија годишње губи око 70.000 становника

Миладин Ковачевић je, гостујући у Јутарњем програму, напоменуо да су демографска кретања не само у Србији, него и у Европи забрињавајућа деценијама.

Истакао је да се, када се говори о Србији или ранијој бившој Југославији, ушло у ту негативну зону природног прираштаја још крајем 80-их, односно 1989. године. 

Додао је да од тада Србија није ни излазила из те негативне зоне – дакле више умрлих него рођених. Нагласио је да сада, у овим годинама, земља годишње губи око 40.000 становника.

"Ове године ако гледамо у првој половини, ових 22.000 мање, до краја године били би смо мањи за 42.000 становника. Дакле годишње умире око 100.000 а рађа се око 60.000 и та разлика је ту негде око 40.000 становника", упозорио је Ковачевић.

Губитак становника и емиграцијом 

Међутим, то није све. Ковачевић је указао да Србија губи становнике и по основу механичког кретања, основу емиграције.

"То није лако измерити, али једно истраживање показује да приближно губимо око 25 до 27 хиљада и ако то додамо на оних 40.000 природно негативног кретања становништва, онда долазимо до тога да је око 70.000 мање укупно по овим основима, објаснио је Ковачевић. 

Каже да је последњих година активирано и интензивирано механичко кретање зато што је тражња за радном снагом, разних профила порасла.

Европи није ништа боље него нама

Навео је и да је у Европи старење становништва процес који траје деценијама и да Европа није ништа у бољем положају од нас када су сви ови процеси у питању.

"На југу Европе, Шпанија, Грчка Италија су пале на 1,1 дете по родитељима то је та тзв. стопа укупног фертилитета, а ми смо још увек на 1,6. Та укупна стопа фертилитета је један индикатор који показује како се популација обнавља али говори и о перспективима те популације", објашњава Ковачевић.

Рекао је да је просечна старост становника у Србији је негде око 43 године али да је то небитна чињеница у контексту депопулације старења становништва на основу природно негативног кретања.

У региону смо веома слични са Хрватском, Мађарском, Бугарском.

Истиче да је процес старења смањивања радне снаге присутан свуда у Европи.

Ефекат популационе политике

"Ми смо примењивали популационе политике, а у последње две три године примењују се доста јаке и добро калибриране мере и бележимо благ пораст рађања деце. Те мере су дале резултате и углавном се односе на права родитеља", објаснио је Ковачевић. 

Наводи да у новије време неке земље иду на много шире мере поуплационе политике, као што је Мађарска.

Најважнија мера у Мађарској је, како каже, стандардна политика, која омогућава младим паровима пре свега повољни услови за кредитирање и добијање станова а прогресивно се дају новчане надокнаде родитељима с одређеним бројем деце.

Одлагање пописа за 1. октобар 2021. године

Што се тиче најављеног пописа Ковачевић, каже да је он планиран према закону идуће године од 1. до 15. априла али да се сада тражи одлагање.

Попис би, како наводи, онда почео 1. октобра и та кампања би трајала на терену до 15. октобра, мада указује, да то зависи од метода који ће бити примењен. 

"Настојимо да нађемо средства. Пола средстава финасирала је ЕУ, ми тражимо нека додатна да спроводимо експеримент у коме би смо комбиновали директан интервју с неким малим бројем основних питања, а онда би смо телефонски радили. Видећемо да ли ћемо добити позитиван одговр на основу и чега ћемо применити стратегију", очекује Ковачевић.

Такође, нада се да у то време неће бити проблема с коронавирусом.

Када је реч о пробном пропису, објашњава да он увек тестира организацију, упитнике и методологију пописивања на чему је овде  био акценат.

"Два метода су тестирана, самопописивање путем интернета, грађани сами попуњавају путем интернета, а други је пописивачи носе лаптоп од домаћинства до домаћинства.  Први пут ће се радити попис на пероналним компјутерима које ће носити пописивачи и узимати податке у домаћинствима", најавио је Ковачевић.