"Проверено, мин нет" – натпис у центру Београда обновљен и заштићен стаклом

На згради банке на углу београдских улица краља Милана и кнеза Милоша откривен је натпис "Проверено, мин нет" (проверено, нема мина) којим су после ослобођења Београда у Другом светском рату биле означене деминиране зграде.

Натпис је обновљен и заштићен стаклом, уз обавештење о његовом значењу на српском, руском и енглеском језику.

Заменик градоначелника Горан Весић каже да је поносан и срећан јер ће неке нове генерације пролазећи туда моћи да сазнају шта се дешавало у историји Београда и шта тај натпис значи.

Весић је подсетио да су приликом операције ослобађања Београда, која је трајала од 14. до 20. октобра 1944. године, нацисти у повлачењу минирали велики број зграда у Београду желећи да тако нанесу што веће губитке Црвеној армији и припадницима партизанских јединица.

Инжењерци Црвене армије су, додао је, сигурно неколико месеци после ослобођења града, деминирали зграде и на тај начин спасили десетине хиљада људских живота, а на свакој згради коју су деминирали, црвеном бојом су писали "Проверено, мин нет", што значи "проверено, нема мина".

Подсетио је да је било стотине таквих натписа на фасадама београдских зграда који су временом нестајали, а да се можда најдуже задржао онај на згради Мекдоналдса на Славији.

Истакао је да је тај натпис подсећао на важан део наше историје и додао да је приликом реконструкције фасаде зграде у којој се сада налази АИК банка, дијагонално од "Лондона", пронађен један такав натпис.

У договору са том банком и Заводом за заштиту споменика културе града Београда натпис је, додао је, обновљен и заштићен стаклом, уз обавештење на српском, руском и енглеском језику шта тај натпис значи за Београђане.

"Натпис смо заштитили, подсетили на његово значење и на тај начин, као Град Београд и Република Србија, одали поштовање према онима који су у Црвеној армији деминирали мине и спасили десетине хиљада живота и сачували сећање на један део наше историје, на оно што се дешавало у нашем граду", рекао је Весић.

Захвалио је АИК банци која је то финансирала и пристала да на њиховој фасади буде сачуван тај натпис, Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а посебно Бранимиру Банету Гајићу, који је први открио тај натпис.

"Он је послао допис Скупштини града и ми смо наравно реаговали и заједнички учинили добро дело због чега сам данас посебно поносан и срећан јер ће неке нове генерације, пролазећи поред те зграде, моћи да сазнају шта се дешавало и шта значи тај натпис који је важан за део живота многих грађана Београда", додао је Весић.

Жива историја у центру града 

Бранимир Гајић, независни истраживач који се бави историјом Београда, каже да је натпис открио сасвим случајно.

"Обзиром да се бавим историјом Београда, било ми је јасно о чему је реч. Натпис је био у траговима, покривен слојем чађи и прљавштине, али ми је кроз те трагове који су се видели било потпуно јасно да гледам ћирилични натпис на руском и знао сам да је то натпис совјетских инжењера из Другог светског рата који је означавао да су они ову зграду проверили", рекао је Гајић.

Навео је да му било изузетно драго што је видео натпис који је, подсетио је, чак и опеван у једној од популарних песама "Рибље чорбе" - "Правила, правила".

To је, каже, жива историја на једној од најфреквентнијих раскрсница где се свакодневно пролази.

"Ово није музејски експонат за који морате да отете у музеј да погледате већ прођете поред њега и ако не знате, остаћете ускраћени за сазнање поред чега сте прошли, а овако, са овом таблом, сачуван и заштићен он заиста на диван начин показује како је изгледала историја овог места током велике битке за ослобођење Београда од нацистичке окупације", додао је Гајић.