Штета скупља од непогоде, зашто не плаћамо осигурање

Штете у воћњацима и пластеницима још се процењују, а у 27 општина у којима је због недавних поплава проглашена елементарна непогода, много више посла било је за државне него за проценитеље осигуравајућих кућа. Само за санацију објеката држава ће исплатити 2 милиона евра.

И поред високих вода, навика да се осугаравамо стагнира. Да ли помоћ из државне касе умањује потребу за осигурањем?

"За мене то објашњење не пије воду, зато што износ помоћи коју држава исплаћује није раван износу штете. Осигурање покрива сву штету, ради се процена и испалћије износ који је раван штети", каже директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић.

Међу тек тридестак осигураних објеклата су и викендице у Лопатници, које су и раније плављене.

"Осигуравајућа кућа је у сва три случаја исплатила накнаду те штете која се десила нашим објектима", каже власник викендица у Лопатници Бранко Љубојевић.

"Износи се крећу од неколико десетина хиљада динара, до постојања и вишемилионских штета", наводи регионални директор за накнаду штета "Дунав осигурања" Владимир Јовановић.

Са растом ризика, расте и цена осигурања. Ипак, за кућу од 100 квадрата у најризичнијем подручју, потребно је око 12 евра месечно, што покрива штету до 50 хиљада евра. Иако међу поплављеним, није било осигураних пољопривредника, то осигурање благо расте.

"Од почетка године имали смо 16 одсто повећање уплата осигурања у пољопривреди али штете су нам већ премашиле укупну премију", каже Драгица Јанковић из УО "Дунав осигурања".

"Ситуација је да људи 2-3 дана после поплава кажу требало би да купим осигурање, а следеће недеље изгледа можда ипак нови телефон", објашњава Ђорђо Маркеђани из "ДДОР Нови Сад".

Са растом продаје полиса, падала би цена осигурања. Познаваоци кажу да и велике националне медијске кампање које указују на корист од осигурања, не дају жељени резултат.

Прави ефекат је када агенти иду од врата до врата, нарочито оних који су изложенији ризику. Али осигуравачи признају да је то и најскупљи пут до масовнијег осигурања", .

"Процена је да би финасијска помоћ породицама које су претрпеле поплаве ове године, требало да буде око 2 милиона евра", каже Марко Благојевић.

Надлежни кажу и да је 120 милиона евра колико је у протеклих шест година уложено у инфраструктуру и превенцију дало резултат, штете су без обзира на размере падавина, мање.