Како су прошли воћари који узгајају шљиву

Ова година је, због неповољних временских прилика, за воћарску производњу била тешка. Због града и касног пролећног мраза умањен је род кајсије и малине, али воћари који узгајају шљиву кажу да је род задовољавајући.

Јанко Лужанин из Миоковаца на четири хектара узгаја јабуке, шљиве, вишње и крушке .У шљивику старом пет година узгаја стенлеј шљиву и каже да су штете од града и мраза најмање видљиве на овом воћу.

 

Откуп чачанске лепотице је завршен, а воћари сада пласирају и тек сазреле сорте. Откупна цена виша је од прошле године, 40 динара за килограм.

Род је прилично добар и доброг квалитета. Цена је у задњих пар година најбоља, задовољан је воћар из Качулица Веселин Вујовић.

Шљива се у Србији гаји на око 70 хиљада хектара. Да би се повећали приноси и смањили ризици од временских непогода потребни су нови засади.

Милан Лукић, директор Института за воћарство из Чачка каже да је у наредном периоду неопходно заснивање већих површина планских засада одговарајућим сортама. 

Према његовим речима потребни су засади у којима се примењује висок ниво агро и помо-техничких мера . 

"То су засади у којима ћемо постићи високе приносе негде 25, 30, 35 па и више тона по једном хектару, плода високог квалитета и што више уједначенијег рода", каже Лукић. 

Од 40 милиона стабала шљиве колико има Србија, готово трећина су стабла сорти створених управо у Институту за воћарство. 

Почетком године призната је нова сорта Лана, рана шљива која има високу родност и отпорна је на вирус шарке, који значајно умањује приносе.

среда, 18. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи