Манастири на КиМ славе летњи Аранђеловдан

Светим литургијама, у храмовима Српске православне цркве обележава се празник Светог Архангела Гаврила. Сматра се да је свечарење летњег Аранђеловдана установљено у деветом веку на Светој Гори. Празнујући светог архангела Гаврила, Црква слави његова јављања и чудеса забележена у Старом и Новом завету.

Архангел Гаврило је био благовесник зачећа, рођења и васкресења Христовог Деви Марији. Благовеснику су посвећени многи храмови. Слава је и задужбине цара Душана Светих Архангела, надомак Призрена.

"Позади се налази гробно место цара Душана Силног. Душан који је саградио овај манастир, а његов отац је био Свети Стефан Дечански, сведочанства нам говере да је под на коме стојимо био скупљи него цели Дечани. То је саградио цар Душан", каже Михајло Јовановић, ученик Богословије "Светих Кирила и Методија" у Призрену.

Да није срушена, каже, можемо само да замислимо колико би то велелепна задужбина била и колико би народа долазило да се помоли у овом храму. 

У Косовском Поморављу где живи близу 30.000 Срба, задужбина из времена кнеза Лазара Манастир Драганац празнује Благовесника. Та светиња је стожер опстанка Срба у новобрдском крају.

"Тај народ од кога сам много научио и још учим јер су то потомци љиуди који су у немогућим околностима опстали наономе што је светиња- света земља. Библијска традиција говори да се баштина не продаје. То је оно што си од оца наследио. То су људи који са мало речи сведиче основ и срж наше вере", каже Иларион, архимадрит, игуман манастира Драганца.

Празничне молитве у храмовима су нада у повратак расељених на вишевековна породична имања, али и вера у трајање православаца у Метохији и на Косову, где Срби у енклавама опстају упркос многим недаћама.