Пашалић: Испитујемо случајеве прекорачења овлашћења полиције, али и нападе на новинаре

Недељу за нама обележили су протести који су почели због незадовољства епидемиолошком ситуацијом. Протести су почињали мирно али три вечери смо имали велике сукобе демонстраната и полиције.

Полиција је гађана флашама, каменицама, деловима бетона које су демонстранти одваљивали с паркинга испред СкупштинеСрбије. Полицајци и жандармерија су на грађане бацили сузавац, било је полиције на коњима, блиндираних кола, хапшења учесника протеста. Рад новинара је такође био угрожен.

Нападнуте су и повређене колеге, нашим екипама у Новом Саду и Нишу онемогућено је да нормално раде.

Зоран Пашалић рекао је за РТС да су протесте свакодневно пратиле по две или три екипе из Институције заштитника грађана, и да су и на синоћњем протесту биле две екипе.

"Посао службеника из институција Заштитника грађана је управо да прати  да ли се крше људска права и да ли полиција у ситуацијама када спроводи оно због чега је ту практично крши права својих овлашћења. То је суштина", објаснио је заштитник грађана.

Оно што је важно, истакао је,  то  је да они не поступају на основу личних анимозитета или афинитета, већ само на основу доказаних чињеница.

"То значи да оно што дође из институција заштитника грађана је проверено тачно", нагласио је Пашалић.

Објаснио је да када се нађу на оваквим протестима службеници проверавају да ли приликом поступања полиције има прекорачења овлашћења, приликом лишавања слободе појединих особа, да ли се испоштују све законом прописане процедуре, приликом њиховог полицијског задржавања да ли се испуњавају све оне обавезе које полиција има по закону и правилницима.

Такође, наводи Пашалић,  ако долази до повреда лица која су учествовала у демонстарацијама какав је третман здравствених установа према њима. При том обавезно воде лекара форензичара који може да процени како је настала повреда на неком лицу, и потом се прати, ако се лице налази у полицијском  задржавању или притвору пошто обилазе и Централни затвор, односно Окружни затвор у Београду какав је њихов третман тамо.

Додао је да се на основу тога пишу извештаји и на основу њих институција Заштитника грађана покреће поступке против оних лица која нису поступила по закону или по правилницима.

Снимак бруталног пребијања младића на клупи

Пашалић је саопштио да су покренути поступци за она лица која су се првенствено  притуживала а такође и оно што су они добили путем средстава јавног информисања.

Истиче да су најкарактеристичнији поступци представљени јавности, пребијање младића на клупи, када је жандармерија тукла младића који је лежао у више наврата а има и поступака који се односе на практично поступање полиције приликом ових интервенција.

"На снимку се види пребијање младића вишеструко, затим се види како се , практично он доноси, да тако кажем, није најбоњи израз, и оставња на тротоару. Тек у том моменту појављују се  два службеника заштитника грађана. Прво морате да узмете у обзир, да када се посматра интегрални снимак, када се не иде навијачки да се покаже нешто што на терену заиста није било онда ћете видети да службеници заштитника грађана су дошли у моменту и могли да зашпазе младића у моменту када је он већ лежао и када је изнад њега била нека особа, да ли му је пружила помоћ у овом тренутку ми то не знамо", рекао је Пашалић.

Напоменуо је да су и њихови службеници изложени свакој врсти ризика и од сузавца и од пребијања и у свакој од ових ситуација они сносе велики ризик. 

Пашалић апелује на појединце да не доносе навијачке закључке на основу онога што су видели на снимку и да ако хоће да помогну позива их да се им се придруже и да на лицу места виде цео ток догађаја и на основу тога доносе закључке.

Објаснио је да је у таквим ситуацијама њихова улога да ако постоји директно сагледавање неког неправилног или незаконитог поступања полиције да ту реагују.

Рекао је да они нису видели пребијање младића од стране полиције, а да ако виде такву ситуацију да се обрате или хитној помоћи или полицији. Они су се, како је навео Пашалић обратили полицији из разлога што хитне помоћи није било у близини. 

Објаснио је и каква је процедура. У таквим ситуацијама се обраћају полицији а полиција би требало да зове Хитну помоћ.

"Оно што се замера а што је крајње неумесно је да би они требали да пруже неку врсту помоћи. Какве помоћи, медицинске, Они нису за то обучени и могли би у ситацијама које су животне да додатно повреде јер не знају карактер повреда због којих младић ту лежи", каже заштитник грађана. 

Нагласио је и да се у свакој ситуацији захтева поступак унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова и да на основу њихових реакција они одлучују да ли ће наставити  поступак даље.

Појединачни случајеви прекорачења овлашћења и бруталности

Саопштио је и да ће радна група ових дана изаћи са свим набројаним не само физичким нападима  него и свим врстама притисака на новинаре у овим ситуацијама, без обзира ко је то учинио. Истакао је да су ти напади недопустиви.

Пашалић објашњава да у претходним догађајима није било системске репресије а то значи да она постоји у ситација када демонстранти на протестима стоје мирно а полиција реагује у цилљу разбијања таквих окупљања. 

"Ако полиција доживљава  нападе, не само каменицама, флашама, топовским ударима, сузавцем од стране учесника протеста, па се врло уздржано понаша, да би на крају реаговала како је реаговала, ту не можемо говорити о системској репресији", закључио је Пашалић. 

Такође, нагласио је да постоје прекорачења у више случајева које је изнео где је полиција апсолутно прекорачила овлашћења, као и случајеве полицијске бруталности али то су појединачни случајеви који ће се процесиурати како са њихове стране тако да не прејудицира и са стране тужилаштва, поручио је Пашалић.