Стиже 35.000 "дизелаша" које Немци више не могу да возе

Прошле године извоз половних аутомобила из Немачке на источно и југоисточно европско тржиште био је 226.000 возила, двоструко више у односу на 2018. годину. У Србији се у првих шест месеци ове године и поред ковида на царини пријавило 10.000 возила, што значи да ћемо до краја године имати увоз од око 35.000 дизелаша који не могу да се продају на немачком тржишту.

Тренутно три милиона возила са дизел моторима стандарда евро 4 и евро 5 стоји на плацевима у Немачкој и чека купце већином са југоисточног Балкана, јер та возила од јесени неће моћи у многа градска језгра у немачким градовима.

Дилери нису очекивали овако компликовану ситуацију са короном, а ни са падом продаје нових возила од 50 одсто, па гледају да се у већом количинама ослободе дизела између 2008. и 2012. године.

Један дан стајања на плацу их кошта 25 евра, а и цене су драстично пале, кажу у немачком аутомобилском клубу.

"Цене су јако пале, узмимо једно возило старо три године са пређених 45.000 километара, оно је изгубило скоро половину своје вредности. Када на сцену ступе све најваљење мере цене ће више пасти и онда ће се дизелаши набављати још пововољније", рекао је Ханс Лемарк из Адака.

Главни купци долазе из земаља са Балкана, а предњаче Србија и Хрватска.

"Заиста је осетно порастао број аутомобила који се извозе. У Хрватску је прошле године отишло 7.500 аутомобила, они су дословно преправили тамошње тржиште, у Србију преко 10.000, значи уочен је јасан тренд пораста извоза у те две земље", додаје Лемарк.

Дизели остају ван строја јер су немачке власти решиле да ригорозно контролишу емисију издувних гасова.

У последњих пет година у Србију је ушло око пола милиона половних возила.

Ако се овај тренд настави, загађење које можемо очекивати у наредним годинама може однети више људских живота него корона јер, да подсетимо, годишње од респираторних обољења у Србији оболи око 6.000 особа, од чега 30 одсто умре.