Више в. д. службеника него изабраних на конкурсу – како зауставити такву праксу

Раде на високим позицијама у државној управи и службама Владе, на пример као директор или помоћник министра, а за то нису изабрани на конкурсу. Они су вршиоци дужности и таквих је 184. Мање је оних које је на положај довео конкурс – њих 147. Тренутно није попуњено 49 положаја. 

"Главни разлог за именовање вршилаца дужности је то што они могу бити замењени на било којој седници Владе и без било каквог образложења, за разлику од оних који су постављени на конкурсу за које се ти разлози морају наћи, дакле то мора бити нека нестручност у раду или неспровођење обавеза, тако да вршиоци дужности по природи ствари дугују захвалност оном ко их је предложио", каже Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија". 

Закон је прописао, у в. д. стању може се бити најдуже шест до девет месеци. Међутим, тренутно је чак 116 вршилаца дужности у прекораченом року. Многи остају у в. д. статусу упркос томе што конкурсна комисија предложи кандидате за то место.

"Тај списак долази до особе за предлагање тог кандидата, пошто смо конкретно имали питање за помоћника министра, то је министар, мининстар има списак те три особе, он може да обави додатан разговор са њима, он има могућност да једну од те три особе предложи Влади на избор, а има могућност да не изабере никог, он може имати очекивања да ће добити квалитетније кадрове у другом поступку, у поновљеном конкурсу", наводи наводи Дејан Костић из Службе Владе за управљање. 

И тако може унедоглед јер Закон, кажу стручњаци, не ограничава колико пута предлагач може да одбије кандидате конкурсне комисије.

"Мислим да није постојао конкурс који се поновио више од два пута, да идемо ми са понављањем, са понављањем, не могу да се сетим да је било таквог случаја."

На превелики број вршилаца дужности, Србију упозорава и Европска комисија.

"У последњем извештају, дакле шестомесечном извештају о напретку Србије у поглављима 23 и 24, овај проблем постављања високих државних службеника у в. д. статус помиње се у контексту борбе против корупције, дакле такви службеници, сумња се, немају довољан интегритет ни у борби против корупције, нити у самосталном и професионалном доношењу одлука и у преузимању одговорности у складу са законом", истиче Наташа Драгојловић из националног конвента о Европској унији. 

А по Закону, од прошле године, вршилац дужности мора да буде из реда државних службеника, не као некад да дође, на пример, из неке фирме. Колико се то поштује одговора нема.

Министарство државне управе најављује да ће се питање професионализације високих државних службеника наћи у изради нове Стратегије и наводе да им је циљ да се дође од правног оквира који би прекинуо праксу масовних в. д. стања.