Игра је корисна и за децу и за родитеље

Месец родитељства РТС и УНИЦЕФ заједно обележавају. УНИЦЕФ предлаже разиграно родитељство као начин на који родитељ може најбоље да подржи раст, развој, учење и здравље детета. Јелена Петковић, психолог из Развојног саветовалишта у "Дому здравља Ниш, објашњава за Јутарњи дневник РТС-а због чега је игра тако важна и за децу, и за родитеље.

Игра је, истиче Јелена Петковић незаменљив начин учења од првог дана живота детета а уједно је и један природан, детету својствен начин, којим оно заправо истражује свет око себе, и учи о себи. 

"Међутим, игра је такође значајна родитељима, због тога што је то јединствена прилика да родитељи упознају начин на који њихово дете мисли, осећа, доживљава ствари. Ово је један јединствен начин да се родитељи заправо зближе са својом децом", објашњава психолог.

Додаје да је игра моћан, важан састојак за развој мозга, нарочито значајан развоја мозга у првих хиљаду дана живота, када је заправо и најважније открити правовремено одређена кашњења или одступања у развоју. Тада, каже, игра има једну, такође, важну и кључну улогу јер је тада развој мозга негде најпрогресивнији.

"Самим тим ми можемо негде благовремено да кренемо са укључивањем породице у систем ране интервенције и тада су ефекти интервенције најбољи", саветује Петковићева. 

Значај родитеља у игри

Наглашава да је заједничка игра бенефит и за родитеља и за дете, она је просто значајна за развој детета.

"Ми стално говоримо о тој важности игре. Међутим, што се тиче родитеља то смо можда могли да приметимо у овој кризној ситуацији колики је то значај заправо за родитеља у смислу да их релаксира, јер игра је просто за дете нешто природно, нешто што се одвија константно", каже Јелена Петковић.

Међутим, указује и да за родитеља може да значи један од начина да се он повеже са својим дететом и да просто изгради неке капацитете и вештине које ће му касније значити током развоја детета.

Како охрабрити родитеља да се игра

Петковићева наглашава да је охрабривање родитеља је веома важно и код деце типичног развоја и код деце код којих постоје одређене потешкоће у развоју, заправо прилагодити се активном нивоу игре детета.

"Идеја је да постоје различити нивои игре, од једноставних до разних нивоа, игре маште и напредних игара маште. И ту, посебно говоримо о деци која имају потешкоћа у развоју у смислу да је важно прилагодити се и придружити њиховом актулном нивоу. То значи, да уколико је детету неки задатак или игра претешка или прелака, оно можда неће довољно бити заинтересовано или неће уживати у тој активности и неће му бити забавна",објашњава Петковићева.

Такође, истиче да једна играчка, на пример књига, може бити значајан ресурс и у једноставним играма код деце млађег узраста у смислу окретања страница књиге. Такође, додаје да та књига може бити значајан предмет, односно играчка у неким играма касније на пример у раним или напреднијим играма маште, када родитељи заједно са дететом могу да глуме ликове из те књиге.

Разиграно родитељство помаже и када деца имају тешкоће у развоју

Јелена Петковић наглашава за РТС да сва деца заправо уче кроз различите активности у току дана и да је први начин заправо учење кроз активности које су за њих мотивишуће, забавне, које преферирају и воле. То су, како каже, углавном неке игровне активности.

Други начин је, додаје психолог, учење кроз неке дневне породичне рутине које се понављају из дана у дан.

"Идеја је заправо оснажити родитеље. И у овом месецу родитељства порука наша је да је родитељ у центру пажње. И поводом тога, говоримо о пружању подршке родитељима и подстицајном и позитивном родитељству у смислу да професионалци из различитих система пружају подршку породици и родитељима како би препознали потребе детета и били осетљиви на њихове потребе", поручује Петковићева.

Истиче и да често говоре о извесној осетљивости и респонзивности према детету. То, указује, укључује и његове потребе за игром.

"Дакле та осетљивост или сензитивност за њихове потребе је важна у свим аспектима живота али је важна и у игри. Игра је један свеобухватан процес и дете кроз игру заправо развија различите вештине из различитих развојних домена. Тако у некој заједничкој игри са дететом родитељи могу да утичу на развијање њихових социјалних и комуникационих вештина, на развој грубе и фине моторике, и то је један свеобухватни процес", закључује психолог Јелена Петковић.