Социолошко разобличавање пукотина између Трампа и Твитера

У Америци букти насиље у Минеаполису, али и прави рат између председника Трампа и друштвених мрежа. Прошле недље је Доналд Трамп потписао уредбу којом се доводи у питање заштита друштвених мрежа од тужби.

Професор Далибор Петровић, стручњак са социологију друштвених мрежа рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да нас мало шта од Трампа може изненадити. Подсећа да је то човек који је потписао споразум о повлачењу средстава из СЗО, затим излазак из "отвореног неба".

Трамп се у више наврата негативно изражавао о друштвеним мрежама говорећи да оне на неки начин форсирају леви дискурс, док за десницу нема места, рекао је социолог.

"То је парадокслано када каже човек који је дошао на власт захваљујући Твитеру, то је био језичак на ваги који је превагнуо. То је био медиј који му је дозовлио да изађе у јавни простор у оном тренутку када је америчка и глобална јавност била спремна за популистичког лидера који нуди решења која се често заснивају на теоријама завере", истакао је Петровић.

У међувремену се много тога променило, каже Петровић додајући да је било много буке и халабуке на друштвеме мреже и медије око тога колико и какву улогу су одиграли у изборима 2016. године, па су под притиском почели да уводе различите мере не би ли на овај или онај начин заправо ограничили испољавање свих стања и расположења.

Трамп наступа као појединац 

Наравно да он види њих као моћне, ако неко зна колика је моћ друштвених мрежа, најбоље зна Трамп, наводи Петровић.

Изнео је податак да се у Америци 50 до 60 одсто људи информише преко друштвених мрежа, Твитера и Фејсбука. Надпросечно пуно Американаца у односу на осталу глобалну популацију користи Твитер, каже он..

"Око 60 милиона Американаца користи Твитер, ако знамо да на председничким изборима гласа до 140 милиона - то је значајно гласачко тело до кога се може доћи и то је медиј који је променио облик комунукације између политичара и обичних људи", каже Петровић.

Петровић подвлачи да сада појединац има осећај да му се лично обраћа председник Америке. Према његовим речима, наступ Трампа није променио - наступа као појединац а не као председник.

Трамп је реаговао као појединац коме је ускраћено право на слободу изражавања и сада користи моћ председника Америке, указао је Петровић.

Компаније ће се жалити 

Компаније које ова уредба погађа ће се жалити, то је почетак једног процеса - та уредба не значи да ће од сутра оне постати одговорне за оно што било ко објави на мрежама, то би било лоше, сматра социолог.

Мреже играју важну улогу у јавној свери, каже Петровић и додаје да оно што су у 20. веку биле кафане и салони где су се људи окупали и дискутовали, у друштву брзине и технологија интернер је у великој мери преузео улогу.

Ако ограничите мреже, ако забраните да свако изнесе своје мишљење, онда је то проблем, указује Петровић и за друштво а не само за те компаније.

Корисници промишљају када се последице рефлектују на њихов живот, више реагују на употребу закона који су усмерени на појединца, законе који сада постоје у случају да неком претите насиљем - имамо законе који то спречавају, објашњава он.

Ова уредба неће уређивати то, каже социолог него да ли ћете моћи да изјавите нешто а да платформа која је омогућила да се ваш глас чује буде одговорна за то. То мало личи на оно да дођете у неки културни центар, учествујете на трибини и нешто испричате а онда је културни центар буде одговоран за то.

Четири стуба преговарања 

Петровић указује да је велики посао преговарања између неколико стубова - државе која мора да регулише медијски простор, традиционалних медија, социјалних медија и грађана. "У тој интеррелацији четири стуба вршиће се преговори", каже Петровић.

Не очекује да ће се брзо донети неке одлуке.

Твитер се залаже за оштрији приступ цензури, док власник Фејсбука није расположен да Фејсбук преузме на себе улогу медијатора, подсећа Петровић. Не би би склон да уради ово што је Твитер урадио.

Постоји мишљење да су друштвеме мреже преузеле улогу издавача уредника када су додале информације о упозорењу за проверу података.

"Не можемо да их третирамо као медије и да примењујемо медијске законе али можемо као издаваче јер омогућавају другима да деле свој садржај али то би отвборило пандорину кутију. Треба да установимо посебне регулативе које ће се односити на друштвене медије као друштвене медије, нешто између класичних медија и издавача", закључио је Петровић.