Ко су били "словенски апостоли"

Тај дан је празник у читавом словенском свету, а одлуком Владе Републике Србије од прошле године и наш државни празник. У Београду je обележен полагањем венаца на споменик Ћирила и Методија, а у Бајиној Башти манифестацијом "Ћирилична баштина".

Душан Мишић, чији су радови отворили манифестацију прве калиграфске потезе преноси и најмлађима.

Уз прве знакове исписане пером неизоставна је прича о Мирослављевом јеванђељу, да схвате колику ми културу поседујемо и какво писано благо и наслеђе имамо из средњег века и раније, наглашава Мишић.

"Ћирилична баштина" показује и како је могуће спојити модерно и традицију у школској настави.

Анђелка Петровић, магистар науке о књижевности, каже да су применили савремене информационе технологије на обраду лекције у вези са Ћирилом и Методијем и почецима словенске писмености, односно стварања ћириличног писма.

"На Википедији је креирана страница посвећена народној епској песми Почетак буне против дахија и инсистирали смо да буде ћирилична страница", истиче Петровићева.

Дан словенске писмености обележава се у целом свету, а процена је да словенске језике говори више од три стотине милиона људи.

Књижевница Љубица Арсић каже да Словени имају "неку врсту тананости", судећи по књижевности, музици, сликарству.

"Имају неку ирационалност која је непредвидљива, али уметности потребна, и имају неку фину сензибилност коју можда други народи на тај начин не испољавају", каже Арсићева. 

Положени венци на споменик Ћирилу и Методију 

У Београду венце на споменик Ћирила и Методија положили су представници амбасада Русије, Белорусије, Словачке, Бугарске, Хрватске, Чешке, Северне Македоније, Словеније, Пољске, Удружење књижевника Србије и Скупштина града Београда.

"Због значаја који су оставили у словенској култури добро је да и Србија обележава овај празник. Ћирило и Методије се славе у целом слвоенском свету и данашња слика амбасадора свих словенскх земаља је импозантна", каже Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда.

Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена. Преводом литургијских и библијских књига поставили су темеље словенске писмености.