Због накупаца, произвођачи јагоде траже од државе да одреди откупну цену

Произвођачи су на почетку сезоне јагода били задовољни ценом, која се кретала и до 380 динара за килограм, што је био драстичан скок у односу на претходну годину. Берба у пластеницима је при крају, ових дана јагоде се беру на отвореном, а због пада цене на коју, како произвођачи кажу, утичу и бројни накупци, на губитку је и држава.

Породица Павловић у Табановићима код Пожеге живи само од пољопривреде, а део прихода стиже од производње јагода. У брдско-планинским крајевима берба почиње касније него у равничарским подручјима, али су, како кажу, те јагоде здравије.

"Очекујемо лепу цену. Рачунам да у јагоди нема короне, а да је здрава за исхрану, тако да трудим се да то припремим да буде добро, а и да купци буду задовољни", каже Горан Павловић из Табановића.

Почетак бербе на отвореном обележио је пад откупне цене јагода. Произвођачи тврде да на то утичу накупци, који нетачним информацијама о тржишним кретањима често преваре мање произвођаче, а на губитку је, како истичу, и држава.

"Једноставно држава мора да одреди колика може да буде разлика између цене по којој се откупљује и цене по којој се продаје. То је најлакши начин. Не можете да купите јагоду за сто динара и да је продате за триста. Мислим да то нигде у свету не постоји", прича Миломир Гавровић из Јелен Дола.

Добар део зараде већина произвођача инвестира у нове пластенике или проширење поља. Такав је случај и са Првом сложеном задругом "Наши воћари" у Милићевом Селу.

У плану је и прерада воћа, која би искључивањем откупљивача из ланца продаје омогућила и већу зараду, о чему се размишља и у другим крајевима.

У косјерићком крају све више произвођача схвата значај удруживања и повезивања ради пласмана воћа, али за потребе домаћег тржишта.

Јагоде са поља комшије у Мионици, у етно-домаћинству "Гостољубље" користе за обогаћивање туристичке понуде јер гости који се одмарају у том крају углавном траже домаће производе.

"Сремуш, зова, све воће, све поврће, само да је из ових крајева, где није било короне прво, а с друге стране, људи препознају да је ово чист крај, да људи добро раде и виде квалитет сока који користе овде и купују, носе, не само сока него свих производа који се овде праве и прерађују", рекла је Марија Луковић Средић из "Гостољубља".

Не могу сами, па зато и они планирају задружно повезивање.

То и јесте модел којим би произвођачи могли да зараде боље од накупаца, а да јагода и другог воћа буде довољно за виши степен прераде и пласман производа, а не сировина, на домаће и страна тржишта.