Од 2021. шалтери катастара неће примати документа, све се сели онлајн

Током ванредног стања биле су затворене шалтер сале катастара и то је могло, према речима надлежних у РГЗ, да изазове забуну у вези са достављањем документације, јер многи грађани још нису упознати са тим да је послове у вези са непокреностима могуће завршти у канцеларијама професионалних корисника без доласка у катастар.

Као пример наводе да уколико се склапа купопродајни уговор захтев катастру подноси нотар.

Ако се ради деоба парцеле захтев ће, у име странке, катастру дигитално поднети геодетска организација, банке путем еШалтера прибављају податке потребне за одобравање кредита клијентима, а у слуцају потребе да се реши неки правни проблем странке се обраћају регистрованим адвокатским канцеларијама.

Професионални корисници су, иначе, нотари, геодетске организације, адвокати, банке, судови, јавни бележници, локалне самоуправе, пореска управа, агенција за реституцију, центри за социјални рад и други државни органи.

Ванредно стање тест за дигитални начин пословања 

На овај начин је катастрима од почетка ванредног стања путем еШалтера поднето 24.385 захтева.

"Шалтер сале какве су нам традиционално познате требало би да нестану из катастра 1. јануара 2021. године. Ситуација са коронавирусом само нас је присилила да неких 8 до 9 месеци пре рока пређемо у потпуности на дигиталну комуникацију. На неки начин, овај период нам је био тест за дигитални начин пословања који нас очекује од следеће године", кажу у РГЗ.

У понедељак су поново оторени сви шалтери у писарницама катастара у Србији, а због примене мера дистанцирања обавезно је заказати термин преко апликације еЗаказивање на сајту РГЗ-а.

Заказивање се може обавити и телефоном позивом према Инфо центру РГЗ-а.

Из РГЗ-а подсећају да су током 7 недеља трајања ванредног стања остварене 5.343 купопродаје непокретности, а катастру су те уговоре доставили јавни бележници путем еШалтера.

Смањена куповина за готовину

Обим тржишта непокретности се смањио за 70 одсто у односу на период пре ванредног стања уведеног због корона вируса.

"Треба истаћи да током ванредног стања није дошло до смањења цена непокретности, али је смањена била куповина за кеш", кажу у РГЗ.

За време ванредног стања више су се куповали станови, а мање пољопривредно и грађевинско земљиште.

До краја априла, кажу у РГЗ, тржиште непокретности свакодневно је благо опадало, а потом је кренуо благи раст у броју остварених купопродајних уговора и опоравак тржишта:

"С обзиром на то да ће у наредном периоду свакако доћи до већег промета непокретности апелујемо на грађане да буду опрезни при избору посредника у промету непокретности и да се не ослањају на информације које добијају од посредника у промету, већ да се, у што је могуће већој мери, инфрмишу о жељеној некретнини на сајту РГЗ-а, а уколико им је потребна стручна правна или геодетска помоћ, требало би да је потраже код јавних бележника, адвоката или геодетских организација", наводе у Републичком геодетском заводу.